Београд — Степен динаризације финансијског система Србије, мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима привреди и становништву, на крају јуна износио је 27,4 %.
У другом тромесечју смањен је за 0,8 процентних поена, објавила је Народна банка Србије.
Пласмани банака привреди и становништву су на крају другог тромесечја износили 1.844,7 милијарди динара, и у односу на крај претходног тромесечја мањи су за 0,5 одсто.
Паду пласмана банака допринело је смањење динарске компоненте, и то првенствено пласмана привреди, док су динарски пласмани становништву повећани. С друге стране, девизна и валутно индексирана компонента пласмана су повећане и због свега тога забележен је пад степена динаризације.
У секторској структури пласмана банака, учешће динарских пласмана становништву номинално је повећано за 0,4 процентна поена, на 36,4 одсто, што је резултат већег раста динарских пласмана, пре свега готовинских кредита, у односу на раст девизних и валутно индексираних пласмана овом сектору.
Учешће динарских пласмана у укупним пласманима привреди је у истом периоду смањено за 1,7 процентних поена, на 22,3 одсто. То је последица већег релативног пада динарске компоненте пласмана – пре свега по основу доспећа раније одобрених кредита за обртна средства, у поређењу с падом девизне и валутно индексиране компоненте пласмана привреди.
Учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима је током другог квартала бележило раст из месеца у месец. Банке су у том периоду одобриле привреди и становништву 204,4 милијарди динара нових кредита, што је за 3,3 одсто више него у првом кварталу. Од укупног износа новоодобрених кредита, на чисто динарске кредите односило се 38,2 одсто, или за 0,6 процентних поена више него у претходном тромесечју.
Раст новоодобрених кредита у другом кварталу у односу на претходно тромесечје последица је већег одобравања нових кредита становништву.
Посматрано по валутној структури, динарски, као и девизни и валутно индексирани новоодобрени кредити становништву расли су по приближно истој стопи у односу на претходно тромесечје, тако да је учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима становништву остало непромењено на нивоу тромесечја.
Највећи део новоодобрених кредита становништву током другог квартала односио се на готовинске и стамбене кредите. Поред њих, банке су у већој мери него у претходном тромесечју одобравале и потрошачке кредите. С друге стране, износ новоодобрених кредита привреди је у другом кварталу смањен за 7,6 милијарди динара како у делу динарских, тако и у делу девизних и валутно индексираних кредита.
Таквим кретањима у знатној мери је допринео престанак програма субвенционисаног кредитирања привреде, који је обустављен у марту, након што су потрошена средства предвиђена буџетом за ове намене.
Смањено је одобравање по основу свих врста кредита, а највећу заступљеност у новоодобреним кредитима имали су кредити за обртна средства.
Посматрано по валутној структури, новоодобрени динарски кредити исказали су већи пад на нивоу тромесечја у односу на пад девизних и валутно индексираних новоодобрених кредита привреди, због чега је учешће динарских кредита у новоодобреним кредитима привреди смањено за 2,1 одсто, на 27,8 одсто, у односу на претходно тромесечје.
Степен динаризације, мерен учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва, на крају другог квартала је износио 20,2 одсто. У односу на крај крај претходног тромесечја, то учешће је повећано за 0,5 процентних поена.
Депозити привреде и становништва су износили 1.449,8 милијарди динара и били су за 2,4 одсто виши него на крају претходног тромесечја. Рачунато без ефекта промене курса, депозити привреде и становништва су остварили раст од 0,9 одсто.
Танјуг
