Став

Сорошева покајничка

Ево ти сина Алекса – Алек дочека у Београду и прими ко што се кум на славу прима, и глагољаше присно као што Син Господњи говораше са апостолима својим у Гори маслинској *Читати уз литургијско појање

Оче наш што јеси на небесима, тик испод Алека, праштај нама наивнима што заведени бесмо ко јагањци у скупштинском ресторану, и криво говорисмо о Соросу клеветајући га као што Мартиновић клевеће на ТВ-у, и не називасмо га филантропом већ фукаром — Амииин!

Праштај нам јер бејасмо млади, нејаки и ненапредни док нас Алек стотину не нахрани једним сендвичем и не помаза ко што се Маја Гојковић помазује бојама странака разних, па заблудело веровасмо у пету колону — Амииин!

Седесмо на хладном бетону, дрогирасмо се иглама повеликим и испијасмо пића алкохолна директно из флаша сведочећи лажно о Сорос Џорџу, сину му Алексу и осталима из те свете лозе, не знајући то што данас знамо — Амииин!

Благодатна је рука Соросова и благ поглед његов је, и блага је свака његова реч откад се у ноћи налик витлејемској сретоше две месије у хотелу њујоршком — Амииин!

Сретоше, целиваше и загрлише, опростише један другоме као што само праведници праштају, и Сорос крсти Вучића у реци Хадсон и три пута га назва Алеком, а Алек одговори: “Ти си од данас Ђорђе, кум, брат и стари сват”, и свако ко каже другачије сазваћу ванредну конференцију за медије — Амииин!

Признајемо, ево признајемо да неки од нас бејаху заведени сребрњацима његовим, дрогом и пићем што нам даваше и нагонише да се улицама дрогирани тетурамо и клевећемо цара нашег и полагача светих камена темељаца — Амииин!

Бејасмо, о да, бејасмо пета колона, Јуде и неверне Томе што не вероваше у “Београд на води”, метро, фонтану, раст БДП-а и рекордну незапосленост и глаголање месије нашег, јер ти нас заведе и завади, Соросу, барем нам тако казиваше на вестима — Амииин!

Рекох да сад знамо што нисмо знали — филантроп си а не благајник свег зла на свету, пријатељ Србије, реформи и благостанија у којему живимо — Амииин!

Ево ти сина Алекса — Алек дочека у Београду и прими ко што се кум на славу прима, и глагољаше присно као што Син Господњи говораше са апостолима својим у Гори маслинској — Амииин!

И сад ми, плаћеници негдашњи, понизно клечимо пред фонтаном славијском, спирајући грехе водом њеном, крепећи душу појањем Мајкла Џексона и радујући се свакојаким бојама њеним као што се радујемо бојама напретка нашег што ће се правовернима указати за две до две и по године — Амииин!

Грешни се помазујемо мајонезом и причешћујемо паризером као што се браћа наша ботовска већ помазаше и причестише, и без гласа јаука трпимо ране беџевске што их само праведници истрпети могу спремни да пострадају за друге — Амииин!

Оче наш, ти што јеси на небесима, припази се за радно место твоје, јер зна се ко је и за небеса темељац поставио, баш као што ми пали и посрнули знамо да ништа не знамо, али све што треба да знамо биће нам речено у дневнику — Амииин!

Смилуј се на нас и праштај као што Весићу и Малом опрости новогодишњу расвету у септембру, фантомке, станове и остала согрешенија што учинише у немару, верујући као и ми да се од Сороса сакрити може само иза афера и посртанија — Амииин!

Буди милостив као Вулинова тетка из Канаде, јер сад кад Соросови нисмо, не знамо чији смо, а није свака тетка ко Света Петка и молимо ти се да свако од нас имаде као Вулин неког из Канаде — Амииин!

Изведи нас на прави пут ко што Алек изведе Ђорђа и сина му Алекса Сороса, и опрости дугове наше јер држава неће а дугујемо за струју, инфостан и комуналије јер бахати смо и огрезли у живот уместо да се животу после живота надамо — Амииин!

Дај нам стрпљења да схватимо кога мрзимо и ко нас мрзи, или барем учини да нам Сарапа то објасни како не бисмо лутали по пустињи 40 година, мада су душе наше пустиња јер све остало су градилишта и нова радна места — Амииин!

Учини да се не дивимо златном телету, јер ко још има за телетину откад Сорос не плаћа, мада никад ни плаћао није већ је опозиција зла чинила говоривши нам да се у његово име дрогирамо, пијанимо и тетурамо улицама протестујући противу себе самих — Амииин!

И на крају — нека буде воља твоја, ако Алек нема ништа против, а ако ли имаде, нек довека буде само воља његова, баш као и власт на небу, земљи и свему осталом што сазда уз помоћ страних инвеститора — Амииин!

Нека и ова посланица правоверницима буде благословена стиховима као и минула: “Ко то синоћ, ко то синоћ кроз Тополу прође — ко ће други до Алекс и отац му филантроп Сорос брат нам Ђорђе” — Амииин!

Михаило Меденица, Недељник.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!