Срамни извештај!

Васколика српска јавност дочекала је „извештај техничке комисије Команде Ваздухопловства и ПВО“ на 500 страница у којем су, како наводе Новости, „детаљно описани и последњи тренуци уочи пада летелице у непосредној близини београдског аеродрома „Никола Тесла“, црног петка, 13. марта 2015. године“. Уместо државе, извештај су објавиле Новости. С правом или не? С благословом или без? Ко зна.

Како било, у тој несрећи погинуло је седам особа, укључујући бебу стару пет дана.

Погрешно би било рећи да се није очекивао овакав удворички извештај, поготово када се у обзир узме конференција за медије војног врха, одржана дан после трагедије у којој је Војска Србије остала без четири хероја и у којој је српско здравство остало без два подједнако храбра радника.

Већ је тада било јасно да ће највеће последице сносити командант бригаде, бригадни генерал Бандић који је јавно (и врло часно) преузео одговорност за издавање непосредне команде за извршење спасилачког задатка, а могло се наслутити да ће остатак кривице бити пребачен на страдалог пилота Омера Мехића.

ШТА ЈЕ У ИЗВЕШТАЈУ?

У налазу узрока трагедије која је однела седам живота, наведено је да је војни хеликоптер послат на спасилачки задатак транспорта болесне бебе из Новог Пазара био потпуно исправан. Правила летења и ланац командовања, како се наводи у извештају, испоштовани су.

Утврђено је, међутим, и неколико процедуралних грешака које нису утицале на трагичан исход. На пример, због хитности задатка о акцији спасавања није био унапред обавештен начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, коме је за ток операције јављено током лета. О свим детаљима мисије, све време су били упознати оперативни штабови ваздухопловства и Генералштаба.

Према налазу вештака, временски услови на небу над Србијом трагичне ноћи јесу били сложени, али нису били пресудни за трагедију. Околност која није ишла наруку спасиоцима јесте и да се време нагло погоршало.

Упркос чињеници да киша и магла нису биле препрека за извршење задатка, пилот Мехић је све урадио по процедури, па је током лета разматрао и могућност алтернативног слетања у Краљеву, као и на Бањичком вису у Београду. Донео је одлуку, без обзира на то, да се приземљи на сурчински аеродором.

ДЕСЕТ ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА
Све је то одрађено лепо и по правилима, али… Увек се јави то „али“, које срећу квари. Погрешено је у процедури па начелник Генералштаба ВС није обавештен унапред о рутинском задатку транспорта болесне бебе, а пилот је могао да одабере неко од алтернативних места за слетање, али ето он је ипак изабрао Сурчин као крајњу дестинацију. И све би то било лепо, када не би постојала серија питања на која овај извештај не даје одговоре.

1. Ко је променио првобитну одлуку да се беба транспортује у Крагујевац и наложио да се она превезе у Београд?
2. Са којим образложењем је то учињено?
3. Ко је покојном мајору Мехићу сугерисао да лети на Сурчин, уместо на домицилни аеродром Батајница, што је логичан избор?
4. Ко је организовао долазак фоторепортера и телевизијских екипа на сурчински аеродром?
5. Шта је на аеродрому тражио министар здравља Златибор Лончар?
6. Ко је медијима наложио да се саопшти да је хеликоптер слетео и да је беба збринута на Институту за мајку и дете?
7. Ко је ишао толико далеко у обмањивању јавности да је у медије пуштена и лажна изјава директора Института за мајку и дете?
8. Ко је одговоран за тихо брисање лажне информације и потурање нове верзије?
9. Ко ће сносити одговорност за обмањивање јавности?
10. Ко ће обавити истрагу о умешаности министара војске и здравља у трагедију, и зашто то до сада није обављено?

Ово су питања на која јавност просто мора да добије одговоре. Не може ниједан извештај који не садржи одговоре на поменута питања да буде задовољавајући, и у овом случају се на одговорима просто мора инсистирати. Одговорност је самоиницијативно и јавно преузео и премијер ове државе, који би сада више него икада морао да организује ванредну конференцију за штампу, и да саопшти јавности који су даљи кораци када је у питању ова несрећа. Све мање од тога може се сматрати директним ударом на интелект сваког појединца који макар мало мисли.

 

ПИШЕ: Пеђа Б. Ђуровић, Колумниста