Представници произвођача малине из главних производних подручја наше земље разговараће у Ужицу са министром пољопривреде Србије и његовим сарадницима.
Повод за разговор је незадовољство и најаве протеста произвођача „црвеног злата” због откупне цене и несређене ситауције на тржишту
Србија је више деценија лидер у свету, како по количинама, тако и по квалитету произведене малине. Често се за малину каже да је национална воћна врста и да има стратешки значај за целокупну привреду, а не само пољопривреду, наше земље.
„Поред неоспорно великог економског значаја производње малине у нашој земљи, проблеми са којима се наши произвођачи и извозници сусрећу су вишегодишњи и до сада је веома мало учињено на отклањању истих. Због неблаговременог идентификовања и отклањања проблема и њихових узрока, последњих година долази до великих осцилација у њеној производњи. Примера ради, у 2016. години у Србији је произведено 83.000 тона малине, док је овогодишња производња пала на 56.000 тона”, наводи Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Временски чиниоци су током 2017. године допринели да веома мали проценат засада постигне потребну кондицију а кише током маја, јуна и јула ове године су утицале и на квалитет плодова. Kао резултат тога, хладњачари су веома опрезно кренули у кампању откупа а повремено су неке од њих и обустављале пријем у хладњаче. Kао оправдање за ово, откупљивачи су наводили залихе из 2017. па чак и 2016. године, лош квалитет, неадекватну хигијену и одсуство стандарда и слично, пише РИНА.
Што се тиче стања у засадима ове воћне врсте у Србији, тренутна ситуација не иде у прилог произвођачима. Незадовољни ценом у претходне две године, велики број њих није посветио одговарајућу пажњу својим малињацима због чега је више од 60 одсто производних засада у стању апсолутне запуштености.
Такође, велики број произвођача је већ искрчио засаде или то тек намерава да учини. Преостали, којих је мало, су као и ранијих година урадили све неопходно – посекли старе изданке, подигли нове, покосили траву и обавили неопходну јесењу заштиту.
Сви изнети подаци и чињенице указују да је пред произвођачима, добављачима хемије и пестицида, откупљивачима и извозницима малине изузетно тежак период. И сви ће бити на губитку ако као неке од хладњача и организатора посла код нас не подрже и остваре коректнији кооперантски однос са произвођачима. Њихово правило је: „Kада је добро, добро је свима, ако је лоше, пођеднако трпимо”. На срећу таквих примера је све више и то даје наду и добар подстицај онима који су на прекретници – крчити малињаке или не.
Рина
Ja ću iskrčiti 800 satbala šljive u najboljem rodu, više nema svrhe samo gubiti!!!!!!