понедељак , 21 септембра 2020

Србија без развијеног финансијског тржишта

0
(0)

Београд — Србија није у потпуности либерализовала кретања капитала, има недовољно развијена финансијска тржишта а и политички ризик је изражен.

Због свега наведеног, како показује анализа НБС, Србије није у могућности да оствари све предности које отвореност тржишта капитала и новца према иностранству пружа,

У аналзи „Упоредни преглед међународне инвестиционе позиције (МИП) Србије и земаља у окружењу“ , наводи се да са неразвијеним тржиштем капитала и новца поскупљује инострани капитал, који је усмерен углавном на финансијске кредите. Тиме се повећавају девизни расходи земље, што за последицу има дефицит текућег рачуна. 

Од укупне нето позиције Србије, 96 одсто представља нето спољни дуг, што говори да је Србија готово искључиво увозник капитала. Низак ниво улагања домаћег капитала у иностранство, сервисирање иностраног дуга и отплата дивиденди нерезидентима врше велик притисак на девизни курс динара и инфлацију. 

У случају осталих посматраних земаља, учешће нето спољног дуга у МИП знатно је мање, осим у Хрватској, где износи 94 одсто, креће се у распону од 60 одсто код Румуније до два одсто код Чешке. Показатељи БДП-а представљају највећи проблем Србије, јер је он по глави становника у Србији у првом тромесечју, смањен је за девет одсто, што упркос светској економској кризи није случај у осталим земљама. 

Словачка и Бугарска, у истом периоду, повећале су БДП по становнику за по 11 одсто, Пољска за пет одсто, док су Мађарска, Хрватска, Чешка и Румунија, исто као и Србија, имале пад БДП-а по становнику, али у мањем износу. 

Према показатељима позиције и спољног дуга у односу на БДП, Србија се класификује као земља далеко испод просека. Пад БДП-а може се, једним делом, довести и у вези са смањењем спољног дуга предузећа према иностранству и смањеним страним директним улагањима у Србију. 

Страни капитал уложен у привреду је очигледан носилац развоја привреде и раста БДП-а. У периоду кризе, смањење спољног дуга предузећа неутралисано је повећањем спољног дуга јавног сектора. Непродуктивно трошење, с једне стране, и смањење прихода од пореза и доприноса, с друге, допринели су стању високе задужености земље и ниског БДП-а.

Просечан индекс отворености Србије и земаља у окружењу, према светском тржишту капитала износи 0,63, мерено Грубел-Ллоyд-овим индексом (ГЛ ), који обухвата вредности од нула до један, зависно од степена отворености. 

Административна ограничења кретања капитала, робе и радне снаге, недовољно развијено тржиште капитала и новца, разне царинске и нецаринске баријере и остала административна и друга ограничења смањују индекс, који код Србије, као и већине посматраних земаља износи 0,61. Једино се Мађарска и Чешка издвајају са вредношћу индекса од 0,81 и 0,73. 

Негативна позиција Србије је крајем првог тромесечја износила је 25,54 милијарде евра и апсолутно је повећана за 5,14 милијарди евра, или 25 одсто, у односу на крај 2008. Пољска, Мађарска и Румунија су највеће увознице капитала и њихове негативне позиције износе 245 милијарди, 101 милијарду и 80,8 милијарди евра. 

Позиција Пољске повећана је за 71.987 милиона евра, или 42 одсто. Знатнији пораст негативне позиције бележи и Чешка, за 28 одсто. Бугарска и Мађарска су смањиле дугове према иностранству за шест и четири одсто. Од краја 2008. године до марта 2012. године, просечан износ уложеног иностраног капитала по глави становника у посматраним земљама износио је 6.618 евра. У том периоду, уложени страни капитал по глави становника повећан је у просеку за 15 одсто, или 871 евро. 

Једино су Мађарска и Бугарска смањиле нето позицију по глави становника за 318 и 176 евра. Негативна нето позиција по глави становника Србије, износи 3.498 евра и у односу на крај 2008. године, повећана је за 723 евра, или 26 одсто. Највише уложеног нето страног капитала по главни становника има Мађарска са 10.178 евра. Затим следи Хрватска са 9.657 евра, која је повећала износ увезеног страног капитала по глави становника за 1.785 евра, или 23 одсто. 

Највећи пораст нето позиције по глави становника, за 1.900 евра, или 42 одсто, има Пољска. Знатан пораст негативне позиције по глави становника имају још и Чешка и Румунија, за 26, односно 19 одсто, наводи се у анализи НБС.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

У Шведској нестаје плаћање готовином, само 16 одсто деце добија џепарац у готовини, док 84 одсто поседује дигиталне штедне књижице

5 (3) СТОКХОЛМ – Кованице и новчанице већ дуго нису омиљено средство за плаћање у Шведској, …

Кевин Смит: Поведе ли Вучић Србију путем суноврата, вјерујем да ће велики српски народ устати

4.7 (9) Срби се с правом поносе својом историјом. Надајмо се само да овом приликом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *