Налазимо се на 94. месту од 177 земаља у извештају америчке фондације „Херитиџ”
Србија се по економским слободама налази на 94. месту од 177 земаља и у категорији је „углавном неслободних”, показује извештај „Херитиџ” фондације и „Вол стрит џорнала”. Иако је то напредак од четири места у поређењу са прошлом годином, испред Србије су и даље све земље региона (Хрватска на 78. месту, Македонија на 43, Албанија на 58, а Црна Гора на 70. месту), док је једино Босна и Херцеговина иза нас и налази се на 103. позицији, преноси агенција Бета.
У делу извештаја о Србији наводи се да смо у последњих десет година спровели значајне структурне реформе у појединим деловима економије и да на конкурентност наше привреде подстицајно делују ниски порези, релативна отвореност за глобалну трговину и регулаторне реформе.Истиче се и да је порез на добит предузећа од десет одсто један од најнижих у Европи, као и да су приватном сектору на располагању бројни кредитни инструменти.
Међутим, у извештају „Херитиџа” лоше смо оцењени код слобода у монетарној сфери и у слободи од корупције, док је стање исто као прошле године код слобода на сектору имовинских права и код трговинских слобода.
Србији су, како се наводи, потребне дубље институционалне реформе како би смањила бирократију и корупцију и ојачала правосуђе које је „осетљиво” на политичка мешања. Наводи се и да нам недостаје политичка воља за смеле институционалне реформеи наглашава да је неефикасна владина потрошња и даље велика.
Да у Србији има доста простора за унапређење економских слобода и за олакшавање пословања, послодавци немају дилеме. Како каже Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, неколико ствари би поправило економску климу.
– Најпре то да се на нивоу Пореске управе уведе електронска управа, поједностави цео тај посао и добро је да се то коначно ради. Друго, неопходно је ефикасно судство, јер су рокови за добијање извршних судских пресуда за привреду јако дуги и потребно је две године, док је у ЕУ тај просек од шест до осам месеци – објашњава Рајић, додајући да треба радити и на скраћењу рокова за добијање грађевинских дозвола на 60 до 80 дана и коначно уредити катастар непокретности.
Што се економиста тиче, они различито гледају на овај извештај. Док једни сматрају да је потпуно реалан и ставља Србију баш тамо где јој је место, други упозоравaју да се ово и слична рангирања увек морају узети са резервом. Економиста Александар Стевановић тако сматра да нас ова листа ставља баш тамо где Србији и јесте место.
– То је то. Реално смо слаби по економским слободама и на сличним позицијама смо већ десет година. Реч је о извештају фондације који се појављује сваке године у јануару и оцењује економске слободе по десет критеријума међу којима су тржиште рада, фискална одговорност, владавина права, монетарна политика и други – објашњава он.
На питање – како поправити ситуацију и како побољшати економске слободе, Стевановић одговара у духу либералне економије:
– Што мање државе и што више иницијативе и слободе – закључује он.
Његов колега Горан Николић, са друге стране, сматра да овај извештај Херитиџ фондације не треба узимати здраво за готово.
– Сва слична рангирања, па и ово, у последњих 12 година показала су се као некредибилна. Већина оцена у њима базира се на одокативном оцењивању. Значи, неко седи у Београду и описује ситуацију каквом му се чини – каже Николић, додајући да уколико би се рангирање заиста одређивало конкретним и прецизним оценама, Србија би била рангирана 20 места боље.
– Тешко је поверовати да смо готово последњи међу земљама региона. Мислим да се све ово своди на нашу склоност да ситуацију приказујемо гором него што јесте – закључује он.
Најслободнија светска економија је Хонгконг, а следе Сингапур и Аустралија, док је на зачељу листе Северна Кореја.
