fbpx

Србија је 1912. године извозила воћа и стоке у вредности 200 милиона динара у злату а народ нам данас у Србији воће купује на грам!

0
(0)

На пијаци је вечита борба између купаца и продаваца око цена робе на тезгама. Потрошачи тврде да је све скупо, док закупци тезги мисле да је воће и поврће „још мало па џабе”. Без обзира на тај „рат”, вага не мирује на „Зеленом венцу”. Продавци се труде да испуне жеље и молбе купаца, па робу продају и на граме.

Сваког дана од 6 ујутру до 20 сати за тезгом код једног од улаза у пијацу стоји Миленка Живић из Вишњице. Њена породица на 150 ари земље узгаја прокељ, лук, бамије и паприку.

– Једна нога нам је увек у блату, а друга из блата. Чим однесем паре кући, одмах нестану. Колико радимо, роба је „џабе” и мислим да је „Зелењак” најјефтинија пијаца у граду. Купци се жале на високе цене. Купују на граме, ко у апотеци. Продајем и на комад. Највише пазари сиротиња. Шта да радим, дам им, како траже – каже Миленка.

Исто мишљење има и њен колега Драган Јовановић из Умчара.

– Цене су ниске знајући колико сам труда и новца уложио у производњу и једва да сам на позитивној нули. Ове године је лоше време и много воћа је иструлело. Купци се стално жале на високе цене, а не знају колико треба да се савијемo да окопамo, оплевимo, залијемo… А где је све остало што кошта док роба не стигне на тезге – наглашава Јовановић.

Купци мисле другачије. Жале се да је све скупо, а примања мала.

Због могућности да уштеди, пензионерка Бранка Ђорђевић годинама купује на „Зелењаку”.

– Цене су високе. Трудим се да уштедим сваки динар. Пазарим на овој тржници и увек је „прочешљам” док не нађем тезгу са најјефтинијим производима. Пензија је мала, а морам нешто да једем, плус помажем ћерки док не нађе посао – каже Бранка.

Између тезги пролази Предраг Милинковић и носи пуне кесе кромпира.

– Углавном купујем на пијаци, ређе у маркетима. Овде се осећа домаћинска атмосфера и волим да прошетам и поразговарам са продавцима. Цене су такве какве су, али волео бих кад би све било јефтиније – каже Милинковић.

——————————————-

Просечне цене

Кромпир 60 – 80

Пасуљ 250 – 400

Купус 30 – 60

Тиквице 20 – 50

Шаргарепа 30 – 60

Парадајз 70 – 150

Краставац 60 – 80

Паприка 50 – 150

Плави патлиџан 70 – 120

Јабуке 40 – 100

Кајсије 100 – 200

Брескве 100 – 150

Шљиве 60 – 100

Диње 20 – 50

Лубенице 15 – 30

Грожђе 80 – 150

Поморанџе 120 – 140

Лимун 150 – 250

Ананас јефтинији од шљива

Један ананас – 100 динара без обзира колико је тежак. А најчешће мери килограм и по до два. Цена му је драстично нижа него иначе и доступан је свима. Продавци воћа на пијаци кажу да је ниска цена ананаса тренутна и последица је пуних магацина, лошег времена, слабе продаје…

– Наши људи немају навику да купују ананас који је феноменално воће. Освежава, идеалан је за воћну салату. Ово време му не прија. Брзо се квари, зато смо и спустили цену. Магацини су пуни и вероватно ће бити јефтинији, само да не пропадне – каже Пеђа Мустафовић, продавац јужног воћа на Зеленом венцу.

Из Покрета потрошача Београда кажу да нижу цену ананаса креирају два фактора.

– Први је чињеница да ананасу сада није сезона, а други је мања куповна моћ грађана – каже Петар Богосављевић из овог удружења.

 
А. Бојовић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

Електронски надзор у Србији – Велика братија

4.8 (5) Први запаженији сајбер напади у Србији, за које постоји сумња да их је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *