Насловна / Србија / Србија је огрезла у корупцији, изигравању прописа и личном богаћењу

Србија је огрезла у корупцији, изигравању прописа и личном богаћењу

У претходних неколико деценија, пошаст високе корупције чији актери јавна добра претпостављају свом личном богаћењу, захватила је у Србији све слојеве друштва и привреде. Увукла се међу многобројне руководиоце великих система јавних предузећа, носиоце правосудних функција, представнике из првих ешалона државних институција. Нарочито погодно тле висока корупција је нашла кроз разне злоупотребе и изигравање прописа у закулисним и недовољно јавним процесима приватизације, намештеним тендерима и јавним набавкама. Такође, банке са државним капиталом су у једном тренутку постале „банкомати” за оне који су били привилеговани у добијању кредита”, каже Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал у ексклузивном разговору за „Политику”, првом на који је пристао од избора на ову функцију 2015. године.

У 2018, навршило се 15 година од оснивања Тужилаштва за организовани криминал (ТОК), познатог и као Специјално тужилаштво, као и од оснивања посебног судског одељења, званог Специјални суд. Тим тужилаца изабраних да буду ударна песница против најтежих облика криминала данас се, поред осталог, може похвалити са више од шест и по миленијума правоснажних затворских казни, две хиљаде осуђених особа и 600 подигнутих оптужница.

На оптуженичким клупама током 15 година седела су четворица бивших министара, три министарска помоћника, 20 директора јавних предузећа и њихових помоћника, 11 судија, од којих су двојица председници судова, као и двојица тужилаца, адвокати и полицајци.

Судило се разнима клановима, мафијама и групама. Најпре земунском, јер је то клан који је 2003. године убио српског премијера Зорана Ђинђића, а пре њега и десетине других људи. То је био први и најзначајнији процес овог тужилаштва. Упоредо са поступцима против најокорелијих убица, низале су се мафије – царинска, друмска, пожаревачка, стечајна, више дуванских и нафтних, ђубретарска, аутомобилска, естрадна, лекарска, затим кланови који су трговали енормним количинама кокаина, као и многобројни кријумчари људи.

– За нас је изазов висока корупција, у којима су пријављени носиоци највиших функција у државним органима или јавним предузећима, где је евидентно мали број кривичних процеса. Досадашња искуства показују да неретко судски поступци трају пет, седам или десет година. То обесмишљава саму суштину правде, која мора да дође брзо. Спора правда користи само окривљенима. Истовремено, споразум о признању кривичног дела је врло битан процесни инструмент јер се скраћује трајање поступка – наводи Ненадић.

Пре њега, специјалним тимом тужилаца руководили су Јован Пријић, Слободан Радовановић и Миљко Радисављевић. Дугогодишња пракса показала је да су управо поступци за високу корупцију били најтеже доказиви, да трају најдуже, а пресуде се често укидају. Неки од највећих и најпознатијих предмета, трајали су годинама, пратили су их многобројни обрти, а окончани су неславно – ослобађајућим пресудама због оцене суда да нема довољно доказа или због застарелости.

– Охрабрује чињеница да су до сада осуђујућим пресудама успешно окончани поступци против директора ЈП „Ресавица”, судије Вишег суда у Београду, судија Основног суда у Косовској Митровици, као и да је у протеклих неколико дана покренут поступак против директора Управе за аграрна плаћања. Тужилаштво за организовани криминал је завршетак већ започетих поступака и вођење нових одредило као приоритет за 2019. годину – каже тужилац.

На дрвеним клупама иза стакленог зида, у простору резервисаном за најопасније криминалце, поред министара и судија, седели су или и даље седе многобројни бизнисмени и тајкуни, али и директори ЈП „Путеви Србије”, ЈП за подземну експлоатацију угља „Ресавица”, бивши директори јавних предузећа „Железница Србије”, РБ „Колубара”, директор и његов заменик из Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), директор Акцијског фонда, директор Инспектората за рад у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, председник и секретар Координационог центра СРЈ и Републике Србије за Косово и Метохију, директор предузећа у којима је држава власник или сувласник капитала.

– Постављени су нови приоритети и сада је у центру пажње висока корупција, препознатљива по актерима на највишим државним функцијама, које бира, именује и поставља Народна скупштина, влада, Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Поред овога усредсредили смо се и на борбу против организованог криминала са наглашеном међународном димензијом – наглашава тужилац Ненадић.

Покренуто је више поступака у вези са приватизацијом предузећа у државном власништву, извлачењем новца из фирми чије су приватизације биле у току, одобравањем кредита без адекватног покрића и банкарских гаранција у банкама у чијем капиталу је држава имала учешће (Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд), избегавањем плаћања царинских и пореских обавеза и злоупотребом буџетских средстава намењених са подстицање развоја у области пољопривреде.

На примеру управљања Јавним предузећем за подземну експлоатацију угља „Ресавица” лако се уочава размера корумпираности српског привредног система, па и друштва уопште. Како су нам испричали тужиоци, јануара 2015. године, ухапшен је директор овог јавног предузећа због сумње да је извршио продужено кривично дело примања мита. Након свега 17 месеци, што је уједно и најкраћи кривични поступак вођен по оптужном акту овог тужилаштва, окривљени је у јуну 2016. године правоснажно осуђен на четири године затвора, а уз њега је осуђен и комерцијални директор.

Уместо да овај поступак буде пример да се корупција неће толерисати, десила се потпуно обрнута ситуација. Већ у априлу 2017. године, приведен је нови директор истог тог рудника, кога је Влада Републике Србије именовала на руководеће место након што је његов претходник ухапшен. И нови директор је осуђен на две и по године затвора по закључењу споразума о признању кривичног дела.

– Одлучни смо да спречимо улазак прљавог новца у привредне токове Србије и зато смо се залагали за бескомпромисну примену Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Тиме смо спречили криминалце да овај новац користе за извршење нових кривичних дела, заштитили смо принцип слободне тржишне утакмице који почива на лојалној конкуренцији и спречили смо да се богатство стечено криминалом употреби за корупцију и утицај на државне институције и јавни сектор. Међутим, овим је остварен по нама кључан циљ – угасили смо им наду да ће по изласку из затвора уживати у плодовима свога „рада” – наводе у ТОК-у.

Подсетимо се да је Тужилаштво за организовани криминал започело своју мисију уз одјеке смртоносних снајперских хитаца испаљених на премијера Ђинђића који су на злокобан начин означили почетак његовог рада.

– Хитно смо морали да откријемо починиоце атентата на премијера, прикупимо доказе и покренемо кривични поступак против организоване групе чија моћ је надилазила националне оквире. Криминална организација „земунски клан” у рано пролеће 2003. године, била је смртоносни спој озлоглашених убица, отмичара и трговаца наркотицима, и највиших представника Јединице за специјалне операције, дакле легалне полицијске јединице. Очекивања грађана наше земље, институција, стручне јавности и међународне заједнице била су неподељена – утврдити потпуну истину, присећају се својих почетака најискуснији чланови Ненадићевог тима.

Касније, готово у сваком предмету стварана је нова пракса. Тужилаштво је посебну снагу добило у могућности коришћења посебних доказних радњи кроз ангажовање прикривених иследника, затим тајног надзора комуникација окривљених, тајног праћења и снимања и осталих процесних овлашћења која дају прилику да се проактивно воде предистражни и истражни поступци, да се организованим криминалним групама „приђе” у периоду док чине кривична дела у реалном времену.

Осуђени су судским пресудама обавезани да плате високе износе имовинске користи коју су прибавили кривичним делима и може се рећи да је остварен циљ јер је за криминалце неретко већа казна одузимање имовине од година проведених у затвору, закључују у тужилаштву.

Криминалцима одузета имовина
Од 2009. године, када је закон ступио на снагу, па до половине 2017, према захтевима Тужилаштва за организовани криминал привремено је одузето 188 зграда, кућа или станова, 30 пословних простора, 40 гаража, 69 катастарских парцела земљишта, 39 аутомобила, камиона или пловила и једна бензинска пумпа. Одузета је готовина у износу од 1.468.132,34 евра, 4.544,75 америчких долара и 1.976.740,33 динара, као и акције и удели у седам предузећа. Трајно су у истом периоду, одузети 21 некретнина, три пословна објекта, две гараже, седам катастарских парцела, девет аутомобила и камиона, готовина од 593.880 евра, 4.544,75 долара и 212.306,56 динара и друге драгоцености.

Аутор: Доротеа Чарнић, Политика.рс

Актуелно

Тендер за Комерцијалну банку најкасније почетком јуна

Тендер за избор стратешког партнера за Комерцијалну банку биће објављен најкасније почетком јуна, изјавио је …

Предраг Поповић: Идиоту који нас све вређа, ускоро ћемо видети леђа

Александар Баљак, аутор афоризма из наднаслова текста, није навео ко је идиот. Нема ни потребе, …

2 Коментара

  1. Sve imperija, a ova bedna gomila fekalija je daleko od njih, su propale kad su otisle u potpunu degradaciju, ogrezle u orgije, zdranje, lokanje i besomucno pljackanje.
    A ova gomila bezvrednih nistarija je daleko od bilo kakve imperije, ne znam cemu li se nadaju?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *