протекле две године у Србији је заплењено више од десет тона дроге. Прошле године откривено је четири, а током ове више од шест тона, што 2019. чини рекордном по заплени наркотика од када се води статистика, потврђено је за „Политику” у МУП-у Србије.
Битно је напоменути да у овогодишњу статистику није укључена марихуана заплењена у „Јовањици”, 650 килограма ове дроге спремне за продају и још скоро четири тоне у сировом стању.
И док се сирова марихуана „суши” у полицијским магацинима, контроверзе у случају „Јовањица” не престају. Опозиција оптужује да се са ухапшеним власником плантаже Предрагом Колувијом у току привођења чуо политички и породични врх око председника Александра Вучића. Небојша Стефановић, министар полиције је у суботу ове наводе демантовао. Али, не прича се само о томе ко је све из СНС-а са власником компаније „Јовањица” некада обилазио плантажу органске хране. Сад је тема и зашто полиција није утврдила шта је посађено у тим пластеницима.
Поводом ових спекулација јуче се огласио и Дејан Ковачевић, начелник Управе криминалистичке полиције (УКП). Он је саопштио да је потпуно нетачно да је Министарство унутрашњих послова дужно да, након добијања дозволе за узгајање, изађе на терен и утврди шта је посађено на пољопривредним газдинствима. За издавање дозволе за узгајање конопље и надзор процеса надлежно је, како је рекао, Министарство пољопривреде и то је дефинисано Законом о психоактивним супстанцама и Правилником о условима за гајење конопље. Начелник УКП-а је додао и да МУП поступа у случајевима када има пријаву од надлежног министарства да су уочене неправилности или када има оперативна сазнања.
Када је реч о хероину, највећа овогодишња заплена у Србији догодила се половином новембра. Тада је откривено 77 килограма чистог хероина вредног пет милиона евра и ухапшен је осумњичени вођа нарко-групе Младен Новаковић Тоцило из Амерића код Младеновца. Новаковић је живео на високој нози. Медији су пренели да је огромне своте новца трошио на изградњу објеката око куће у селу Амерић где је направио праву хацијенду. Прича се и да је платио академског сликара из престонице који му је насликао петла. Слику је окачио у кокошињац.
И док су на друштвеним мрежама кружиле шале на рачун његовог изгледа и надимка, ова акција је открила да је Тоцило важио за једног од моћнијих нарко-дилера у Србији и живео је у стилу „малог Ескобара”. Хероин, који је заплењен код њега био је у кесицама са посебним жигом. Наш саговорник из полиције каже да је та дрога највероватније пакована на територији Косова, а добављачи из Србије су добили своје жигове или знакове. Постојбина хероина је Блиски и Далеки исток и то је најопаснија дрога која изазива највећу зависност и односи највише жртава. Зато забрињава чињеница да се хероин поново вратио у нашу земљу.
Балкански Ел Чапо – овим речима је аргентински портал Инфобае пре неколико година описао Дарка Шарића. Мексички нарко-бос Хоакин Гусман, познат као Ел Чапо, 17. јула у Њујорку осуђен је на доживотну казну и на још 30 година затвора. Са друге стране света, Дарко Шарић је осам месеци раније у Србији осуђен на 15 година за шверц скоро шест тона кокаина из Јужне Америке у Европу. Сада се чека коначна одлука о жалбама у овом случају. Шарић и Ел Чапо имају доста сличности које показују како функционише борба против нарко-картела на планети. Аргентински портали наводе да су се обојица скривала годинама и да уз њих иде епитет „краљеви наркотика”. Разликује их тежина оптужнице, казна и светски публицитет.
Радосава Цвијовића Цвику многи називају „новосадски Ескобар”. Он је још пре више од десет година означен као један од највећих новосадских нарко-дилера. Његова екипа је ухапшена пре две године у Прагу, непосредно након примопредаје осам килограма кокаина. Цвијовић је у притвору и суди му се у београдском Специјалном суду.
Док су, када је реч о кокаину, колумбијске и италијанске криминалне групе историјски играле централну улогу, у скорије време групе из Србије и Албаније постају све значајније, наводи се у новом извештају о европском тржишту наркотика, који су саставили Европски центар за праћење дрога и Европол. Србија је у том извештају поменута на неколико места.
Наглашено је да криминалци из Србије добро сарађују са „колегама” из других држава бивше Југославије, па су их због тога европски полицајци прозвали и „Балкански картел”. Србија се помиње у делу извештаја који се бави трговином кокаином, у контексту да озбиљни играчи на том тржишту, осим „традиционалних главних играча”, сасвим сигурно постају и земље албанског говорног подручја и Србија. Напомиње се и да су сви „локални” припадници организованих криминалних група постали способни да сами обављају набављање, кријумчарење и дистрибуирање дроге из земаља Латинске Америке до крајњег одредишта – најчешће ЕУ. Србија се такође помиње и као важна на „Балканској рути” кретања дрога, која почиње у Турској.
„Балкански картел”, како се наводи, чине криминалне групе с простора бивше Југославије – најзаступљенији су Срби, Хрвати и Црногорци, који одлично сарађују међусобно, али и са суседима: Албанцима, Бугарима, Италијанима.
У извештају је наглашено и да је „Балкански картел” развио и посебан тим пословања који подразумева да неколико дилерских мрежа из више држава заједнички инвестира у велике пошиљке кокаина из Латинске Америке.
За разлику од ове дроге, чија је постојбина Латинска Америка, хероин долази с друге стране света. Највише се производи у Авганистану. У нешто мањим количинама и у Пакистану, Ирану, источној Турској и земљама средње Азије. Главне шверцерске руте хероина воде преко Турске, Бугарске, Албаније, затим преко Косова кроз Србију. Како сазнајемо, када хероин стигне на Косово, нарко-кланови га у магацинима, који су углавном смештени на југу Косова, пакују у мање количине и затим транспортују копненим путем.
Аутор: Александар Бојовић, Политика.рс
