Србија једина враћа имовину фолксдојчерима

– Ми смо једина земља која враћа имовину фолксдојчерима. У бази података припадника окупационих јединица, према списку Војног архива, има 28.952 имена, али недостају подаци из Бачке и Срема. Од тога је око 27.000 Немаца. До сада смо нашли 159 имена са списка за која је тражен повраћај а на то немају право, али бројке нису коначне – каже Секулић.

Према подацима Агенције, наследници овдашње немачке мањине који данас живе у Аустрији поднели су 545 захтева и траже 1.850 хектара пољопривредног земљишта. Потомци оних који живе у Немачкој поднели су 567 захтеца и траже враћање 1.823 хектара њива. У Немачком удружењу “Адам Беренц” тврде да је то мало и да је само преко новосадске адвокатске канцеларије “Божић” отишло 2.000 захтева.

Према речима Антона Бека, председника сомборског Удружења Немаца “Герхард”, домаћи Немци поседовали су више од половине плодне земље у Војводини, циглане, кудељаре, млинове, апатинску, зрењаниснку пивару…

Зрењанин: Захтеви за реституцију се одбијају припадницима окупационих снага.

Он додаје да има и оних који хоће да докажу да њихови родитељи и преци никоме нису нанели зло. Они покрећу поступке рехабилитације и реституције:

– Немци су одавде најкрвавије протерани. Они који су нешто згрешили отишли су са немачком војском. Остали су обични цивили, који су завршили у логорима у Бачком Јарку, Книћанину, Гакову и Крушевљу. У сваком од њих било је 7.000-12.000 људи, а међу њима много деце и старих.

Председник Немачког удружења “Адам Беренц” Борис Машић каже да је пре Другог светског рата овде живело око пола милиона Немаца (350.000 у Војводини). Око 250.000 их је завршило у логорима, а њих 60.000-90.000 је тамо умрло:

– Данас у Војводини има 1.000-2.000 Немаца. Мање од три одсто имовине биће враћено. Добро је што је Србија једина која враћа некретнине људима који нису њени држављани, али није добро то што враћа мало и споро, па је велики број подносилаца захтева за пет година преминуо.

Публициста Душан Ковачев има другачије виђење. Подсећа да је судбина немачке мањине у целој источној Европи решена споразумом великих сила, после чега се они исељавају у Немачку. Од оних који су завршили у 22 домаћа логора, по службеној процени Озне, иза жице је умрло 9.680 људи.

– Циљ је био да се избегне неконтролисана освета и да им се сачувају животи. У логорима је било глади, баш као и у остатку земље, и продрла је освета, али она није била систематска, нити са умишљајем. Није било ни етничког чишћења, ни геноцида – тврди Ковачев.

После рата, каже, влада Конрада Аденауера условила је економске споразуме са Југославијом исељавањем Немаца:

ВРАЋЕНЕ ЗГРАДЕ И ЊИВЕ

АГЕНЦИЈА је до сада вратила аустријским држављанима 13 пословних простора, два стана и три зграде, 891 квадрат грађевинског земљишта, 275 хектара пољопривредног и 0,25 хектaра шума. Немачким држављанима је враћено 28 пословних простора, три стана и седам зграда, као и 155 хектарa ораница.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости.рс