среда , септембар 20 2017

Србија оцењења као седма НАЈБЕДНИЈА економија на свету!

Пројектовани раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији од три одсто неће бити остварен и биће врло добро ако буде и два одсто, рекао је пре неколико дана сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), Стојан Стаменковић.

Годинама стижу упозорења да Србија клизи у сиромаштво. Најновији подаци показују да је четвртина грађана у ризику да падне у статус сиромашних, а стручњаци упозоравају да незапосленост, ниска примања и нови услови рада утичу на појачавање ризика.

У ризику да склизне у беду је четвртина становништва. Најугроженије су породице са троје или више деце, потом незапослени, али и млади узраста од 18 до 24 године. Мањи ризик је за старе преко 65 година и запослене код послодавца.

Са стопом сиромаштва од 24,6 одсто Србија заузима прво место међу сиромашним земљама Европе

На граници сиромаштва у Србији живи 1,8 милиона становника.

Како показују званични подаци Републичког завода за статистику (РЗС), са стопом сиромаштва од 24,6 одсто Србија заузима прво место међу сиромашним земљама Европе. Наши грађани су сиромашнији чак и од Грка, чија презадужена земља, са стопом сиромаштва од 23,1 одсто, дише у леђа Србији.На трећем месту је Румунија с коефицијентом сиромаштва од 22,6 одсто, Шпанија са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто.

– Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио је 13.680 динара месечно за једночлано домаћинство. За трочлану породицу праг ризика од сиромаштва је 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 – истиче Тијана Чомић из РЗС.
 Да у Србији скоро половина становништва једва саставља крај с крајем, потврђују и различита светска истраживања.

Стручњаци кажу да су и ниске плате окосница ризика од сиромаштва и да грађани све чешће не могу да приуште основне ствари за живот.

„Без обзира на раст стопе запослености о којој се прича квалитет послова је у ствари врло низак,раста запослени у сивој економији, онда имате људе који имају само неке повремене – сезонске послове, дакле они раде, ако се види у годину дана, скоро 20 одсто ради мање од два месеца у току једне године и то је двоструко више у односу на просек Европке уније“, рекла је Јелена Жарковић Ракић, са Економског факултета у Београду.

Има и оних који су на ивици егзистенције иако раде. Пример су запослени у Гоши којима послодавац већ дуже време не исплаћује зараде. Зато саговорница Н1 оцењује да су нова правила игра на тржишту рада још један од проблема.

Званичну стратегију борбе против сиромаштва Србија још увек нема. Последња је била донета 2003. године за време Владе Зорана Ђинђића.

Н1, ПОЛИТИКА, ИНФО ЖУРНАЛ

Актуелно

Економист: Срби хрле у Словачку на рад

ЊИТРА  – Број Срба који одлазе на рад у Словачку је у порасту од 2015. …

Уместо да појефтини гориво скупље

Уместо појефтињења, које су возачи с правом очекивали, због никад јачег динара у односу на …

3 Коментара

  1. Аљек Муслију каже, стрпите се још 5 година и видећете како ће Србија бити економски јака!
    А ја мислим ако он буде на власти још 5 година, Србија ће престати да постоји као држава!

  2. Dobro je rekao Vučkodlak, „strpite se još 5 godina pa čete videti kako će Srbija biti ekonomski jaka“ Nije precizirao da li čemo biti nula od ekonomije ili nešto drugo. Videćemo kako ćemo biti nula od ekonomije realno izgleda.
    Vrhunac licemerja, kada je na promociji novih oficirčića im rekao kako oni treba da čuvaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Pa zar niko od tih oficirčića nije smeo da mu kaže „mi da čuvamo a ti izdaješ i rasturaš Srbiju, đubre pokvareno, lopovsko“ pa makar iste sekunde skinuli čin.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons