Србија постаје слепо црево на Балкану

0
(0)

Вековима преко Дунава, на садашњој румунско-бугарској граници, није било ниједног моста. Константинов мост, из времена Римске империје, престао је да служи још у четвртом столећу, а нови мост је направљен тек 1954, тј око миленијум и по потом.

Од 70-их се стално говорило о потреби да се сагради нови мост, две земље  су се пре 13 година договориле о томе, и данас, тојест 14. јуна, коначно се новосаграђени мост између Видина на бугарској и Калафата на румунској страни – отвара за саобраћај.  

Дужина два километра, цена 226 милиона евра

Бугари су годинама инсистирали на томе да се нови мост постави у западном делу заједничке границе на Дунаву дуге око 600 километара. Тиме би се он надовезивао на међународне путеве и ауто-путеве који воде до Грчке и Турске и даље за Блиски исток. Ради се, у ствари, о такозваном европском коридору 4 који спаја немачки Дрезден са Истанбулом.

Бугарску економију су тешко погодили ратови у бившој Југославији и, практично, затварање граница према Србији због санкција према тадашњем режиму Слободана Милошевића. Тада је средњи и западни део Бугарске остао одсечен од Европе.

Румунска страна је заговарала да се мост постави источније јер би се на тај начин, како се оцењивало, рашириле међународне трасе преко њених граница и тако би се повећали приходи од међународног транзита. Договор је потписан у јуну 2000. и прихваћен је предлог Софије, тј мост код Видина, у западној Бугарској.

Делимично висећи мост дуг је скоро два километара (тачније 1.951 метар), предвиђен је за аутомбилски и железнички саобраћај, има и стазе за бициклисте и пешаке. Саградила га је шпанска компанија Фоменто (Фоменто де Цонструцционес y Цонтратс) а коштао је 226 милиона евра. Од тога 70 милиона евра потиче из фондова ЕУ, исто толико у виду повољног зајма приложила је Европска инвестициона банка, 60 милиона евра је дала бугарска влада док остатак потиче из француских и немачких развојних институција. Румунска страна је финансирала градњу друмске и железничке инфраструктуре на својој територији на коридору 4.

Мостарина је утврђена на шест евра. За трајект, на који се доста дуго чекало,  плаћало се 26 евра што је многе возаче, посебно камионџије, одвраћало од коришћења овог моста. Око 80 процената од мостарина треба да иде у бугарску касу.

Мост има 12 стубова-носача који су у делу реке којим се не плови међусобно удаљени 180 метара. Висећи, тј жичани део моста, у дужини од 180 метара, прелази преко пловног пута на Дунаву.

Да ли ће Србија завршити коридор 10?

И по отварању овог моста Бугарску и Румунију спајаће само пет друмских прелаза границе, на осталима се мора користити трајект. На граници између Бугарске и Грчке, која је 100 километара краћа од бугарско-румунске, таквих граничних прелаза је чак 10.

Отварањем овог моста побољшава се конкурентност коридора 4 према коридору 10 који пролази кроз Србију, мада је први – дужи за око 100 километара. Поред тога, на “четворци“ је кроз Румунију само мањим делом саграђен ауто-пут, а добрим делом уски, стари пут води кроз румунске планине и њиме се доста споро вози.

Атрактивност овог коридора ће, можда још више од новог моста, повећати улазак Румуније и Бугарске у Шенгенски споразум чиме ће се елиминисати чекања на границама. Тај улазак се, међутим, одлаже већ две године због неиспуњавања услова које ЕУ поставља овим новим чланицама.

У међувремену ће се, ваљда, коначно довршити ауто-пут на коридору 10 кроз Србију, убрзати процедура и појефитинити трошкови преласка граница за камионе на том путном правцу…

Најдужи мост на свету јесте кинески железнички Велики мост између Тан-јанга и Кхун-шана који има скоро 165 километара а отворен је 2011. Изван Азије најдужи је мост у САД, преко језера Понтчатрејн, од 38 километара а у Европи је најдужи мост Васка да Гаме (17,2 км). Најдужи мост преко воде за друмски соабраћај је у Кини – Чинг-тао, дуг 42,5 километара.

 

Балкан Магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Да ли је Торлакова вакцина заиста Торлакова? (видео)

5 (2) Kакво лудило, па Торлак и није правио вакцине, ко зна одакле су стигле …

Београд поново најзагађенија престоница у Европи, Нови Пазар по загађености ваздуха трећи у свету!

0 (0) Престоница Србије константно има проблем са загађењем ваздуха, нарочито у ово доба године …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend