КРЕДИТ који се данас чини као изузетно повољан веома брзо може да се претвори у своју супротност. Пораст каматне стопе за свега један одсто рату стамбеног кредита подиже за чак 10 процената! Најаве да би еурибор, каматна стопа за коју се везују све европозајмице у Србији и сви стамбени кредити, догодине могао да порасте посебно забрињава оне са дугорочним позајмицама.
Чињеница је да су каматне стопе на зајмове у Србији тренутно веома ниске и да никада није било повољније задужити се. Ниједан банкар, међутим, не одговара конкретно на питање: када се очекује увећање каматних стопа, које са садашњег минимума могу само да порасту.
– Ако бисте данас узели стамбени кредит од 50.000 евра, уз учешће од 20 одсто, номиналну каматну стопу од 2,5 одсто, рата би вам била 200 евра – речено нам је на шалтеру једне банке у центру Београда.
– Уколико би каматна стопа порасла за један проценат, ваша рата би била 220 евра.
Каматне стопе у Србији уобичајено се везују или за кретање еурибора, код зајмова у еврима, или за кретање белибора, код динарских кредита. Еурибор, који представља просечну каматну стопу по којој одређена група европских банака међусобно позајмљује новац, део је цене кредита који овдашње банке одобравају грађанима. На његову вредност, која је тренутно на нивоу од минус 0,254 одсто за шестомесечни еурибор, додаје се фиксна маржа банке, која је углавном око три до четири процента.
ПРОСЕЧНЕ КАМАТЕ
ПРОСЕЧНА каматна стопа на новоодобрене кредите у еврима и динарске индексиране у еврима, за привреду и становништво, повећана је у првом тромесечју ове године за 0,1 процентни поен, на 3,3 одсто у марту – наводи се у Извештају о инфлацији НБС.
– Просечна стопа на кредите становништву незнатно је повећана, за 0,1 процентни поен, на 4,5 одсто у марту. Када је реч о динарским зајмовима, просечна каматна стопа на динарске кредите становништву у марту је износила 10,7 одсто.
Црногорска централна банка дужнике већ упозорава да се идуће године очекује благи раст еурибора. Неизвесност је, према овом извору, знатно већа код дугорочних кредита, па ризик од промене каматне стопе може да буде знатан.
У најновијем извештају о инфлацији, Народна банка Србије такође указује да би са нормализацијом монетарне политике америчких Федералних резерви глобални услови финансирања за земље у успону, па и Србију, могли бити нешто неповољнији него у претходном периоду. Истичу да би поспешивање потрошње на којој ради Европска централна банка могла да ублажи те негативне ефекте.
– Монетарна политика Европске централне банке ЕЦБ је важнија за Србију с обзиром на знатно јачу финансијску повезаност – кажу у НБС.
– Зато је повољно то што се у зони евра и даље очекују изузетно ниске каматне стопе: у мартовској пројекцији ЕЦБ претпостављено је да ће тромесечни еурибор и у овој и у наредној години бити негативан (-0,3 одсто и -0,2 одсто), а да ће у 2019. години бити на нули.
Д. И. КРАСИЋ, Новости.рс
