По извештају Републичког завода Србије за социјалну заштиту о деци у систему социјалне заштите за 2018. годину, удео деце корисника социјалне заштите у општој популацији деце у Србији износио је 16,4 одсто.
То значи да се свако шесто дете налазило на евиденцији центара за социјални рад, пренео је данас новосадски портал Аутономија.инфо.
У хранитељским породицама и у институцијама у Србији је око шест хиљада деце. Kако се наводи на порталу, одузимање деце од родитеља често је једина мера на располагању центрима за социјални рад, јер са неким породицама које су у кризи, у контакт дођу тек када треба да „угасе пожар“.
Стручњаци су за Аутономију објаснили да се оваква ситуација дешава јер су социјалне мере слабе, неуређене и немају финансијску подршку државе. Центри за социјални рад не могу у потпуности да испуњавају своје законске обавезе, јер имају пуно случајева, а недовољно запослених.
Међутим, међународна регулатива о правима детета чија је Србија потписница, и међународне организације попут УНИЦЕФ-а, упозориле су да раздвајање детета од породице треба да буде последња опција.
Професорка Факултета политичких наука, која се бави системом социјалне заштите деце, Невенка Жегарац, спровела је истраживање између 2006. и 2011. године на узорку од више од 5.000 деце смештене у хранитељске породице и институције.
Један од налаза истраживања био је да „пре издвајања детета из породице код половине породица нису претходно предузимане било какве превентивне мере које би предупредиле издвајање детета“.
Жегарац је казала да узрок томе види у малом издвајању новца државе за превентивне мере, те центри за социјални рад раде са средствима и капацитетима које имају, али „уз све послове које обављају, центри за социјални рад немају простора да реагују другачије осим реактивно, односно онда када се нешто већ деси“.
„Наравно, постоје ситуације у којима морате тако да реагујете, али ако сте упознати са факторима ризика, знате која деца могу да буду угрожена и имате мере и програме помоћи породицама онда нећете деловати само реактивно, него и проактивно и превентивно“, рекла је Жегарац за Аутономију.
Додала да је у центрима за социјални рад „ситуација још гора од када је наступила мера забране запошљавања у јавном сектору“.
Аутономија додаје да се у општој популацији деце у Србији, између 2014. и 2018. године, број деце смањио за 2,8 одсто, док је у истом периоду број деце у систему социјалне заштите порастао за 5,8 одсто.
Висока заступљеност деце у систему социјалне заштите указују на потребу планирања помоћи и проширења капацитета, доступности и ресурса система социјалне заштите, наводи се у прошлогодишњем извештају Републичког завода за социјалну заштиту, пренела је Ауотономија.
Бета
svidjalo se to vama ili ne, gospodo gurbeti, maloumne kukavice i zveri, ako znate citati, uzmite tekst Biljane Djorovic, Gde nestaju sva ta deca? pa procitajte. — ma koliko vi u to neverovali, jer to ne rade u parovima, farmama, javnoj kuci ili kod onog narkomana ubice, postoje i drugi dokumenti i svedocanstva, koja jedino nekoga koga nikako drugacije nego kao zivotinju i zver ne mozemo oznaciti, nece uznemiriti, a onaj kome je tek rodjeno dete oteto zna o cemu prica.
— dozvolili smo da kriminalne bande, sa kojima se mora razgovarati jedino metkom u celo, iz redova crkve, drzavnih izme/t/cara i one pogane i genocidne azdaje dotumarale iz ko zna koje picke materine, za cijeg prisustva je nestalo vise od pet i po hiljada dece bez traga, pogaze sveto pravo svakoga sa zdravim razumom da ima svoj porod, a svi psihicki zdravi ljudi su duzni porodicama u problemima pomoci. — one sto drugacije misle treba u zoloski vrt zatvoriti.
— sve dok takvi se ne budu na svaki sum se nocu budili i sa strahom na ulicu izlazili, sve dok se masonske zveri, satanisti, pedofili i ostala govna ne stave van zakona nece biti bolje.
— onaj sto ispogani gornji tekst otvoreno se stavlja na stranu onih kojima sluzi a na takve minimalno sa prezirom treba gledati. — ovo je samo deo nasih problema, koje nece resiti genocidni zlikovac, ni onaj govno boje ni onaj u sal umotani.