Србија треба и мора да тражи своју шансу на истоку

СРБИЈА би требало да потражи своју шансу и на истоку, који ће у наредним деценијама постати најзначајнији део планете.

Ово у интервјуу за „Новости“ поручује др Тамара Гузенкова, заменик директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), чији је покровитељ Владимир Путин.

Она наглашава да би званични Београд требало добро да процени какве економске предности нуде Брисел и Москва, али и да Русија никога неће притискати да са њом уђе у блиске партнерске односе.

* Да ли би Србија могла да постане нова Украјина, односно држава „између две ватре“?

– То је део западне пропаганде која постоји и у Србији, а нема никаквог упоришта у реалности. Ствар је прилично једноставна. Између Русије и Украјине делује зона слободне трговине, у којој Украјина ужива велике повластице. Уколико се Украјина прикључи евроатлантским интеграцијама, Русија ће бити приморана да заштити своју привреду, јер онда украјинска предузећа више неће бити само украјинска, већ ће долазити и са простора ЕУ. Ако Украјина или Србија мисле да ће им сарадња са Бриселом донети боље економске услове, Москва нема ништа против. Уколико би се у перспективи ЕУ и Царинска унија, иза које стоји Русија, договориле да заједнички стандардизују правила о слободној трговини, онда би Украјина, али и нека друга држава могле да потписују уговоре и на Истоку и на Западу. Сада је то немогуће.

* Русија се, дакле, не противи државној политици Србије да постане члан ЕУ?

– Србија је, као и Украјина, независна земља и требало би слободно да доноси одлуке о својој будућности. Русија никога не притиска, што не бих могла да кажем за западне центре моћи. Хајде да ставимо на страну наше исто порекло, веру и историју. Довољно је да Србија само стави на папир колико би новца могла да заради од специјалних економских односа са Москвом, а колико са Бриселом. Управо је то недавно урадио Кијев. Њихова одлука да не потпишу споразум са ЕУ не значи да су дефинитивно одустали од европских интеграција, већ су само размишљали логично. Да су потписали, одрекли би се од 165 до 200 милијарди евра колико им доносе посебне економске везе с Москвом. Заузврат, ЕУ је Кијеву понудила милијарду евра за седам година, а ММФ кредит од 31,5 милијарди евра, уколико смањи плате, пензије и социјална примања.

ПРИЈАТЕЉЕ НЕ ЖЕЛИМО У НАТО ПАКТУ ПОРЕД Белорусије, Украјина и Србија су земље које су нам веома блиске и важне у руској спољној политици, наглашава Гузенкова. – Због тога је за нас незамисливо да видимо пријатеље у НАТО-у, који је данас антипод безбедности. Српско руководство је у свим разговорима са руским званичницима истакло да нема намеру да се прикључи НАТО савезу – каже саговорница „Новости“.

* Тврдите да би Србија имала више економске користи од сарадње с Москвом, него с Бриселом?

– По мени, немате ниједан разлог да журите у Европску унију. Не могу да схватим када чујем да „нешто нема алтернативу“. Свака земља би требало да има више опција и праваца за развој, нарочито због тога што Брисел, притиснут највећом економском кризом, није оно што је био пре рецимо 15 година. Услови интеграција су сада знатно неповољнији и није поента да будете друга лига неког политичког блока. С друге стране, све највеће геополитичке прогнозе јасно указују да ће Русија, као и остале земље БРИК-а имати најзначајније позиције у свету до 2030. године. Подсетићу вас да само Русија држи готово половину свих ресурса на планети. Сарадња са истоком би сигурно Србији донела много користи, што уосталом потврђује у пројекат „Јужни ток“.

* Колико почетак изградње „Јужног тока“ мења ситуацију у Србији и на Балкану?

– Пре свега, гасовод ће Србији донети десет пута више новца од било којих донација у процесу ЕУ интеграција. Такође, постаћете и енергетско чвориште региона и Европе, што нема само економски, него и стратешки значај. Одлука Москве да јој Београд буде најзначајнији партнер у пројекту „Јужни ток“ је и политички мотивисана, јер гарантује Србији опстанак државе и стабилност, а то је истовремено и наш интерес.

* У Кремљу не крију да би волели да Србију виде у Евроазијској унији?

– За Београд је резервисано место једне од четири престонице овог савеза. Наравно, да би се то и остварило, потребно је и да Србија промени своје спољнополитичке циљеве. Никакви услови за интеграције у Евроазијски савез не постоје. На вама је да процените да ли желите пуноправно чланство или статус посматрача, што је такође могуће.

* Евроазијска унија ће у пуном формату заживети 2015. године?

– Већ постоји царинска унија Белорусија-Русија-Казахстан, а до краја деценије привући ће и велики број нових чланица. Биће то огромно тржиште.

ПРОПАГАНДА ПРОТИВ РУСИЈЕ

* У ЗАПАДНИМ медијима се и даље инсистира на томе да се Русија прикаже као заостала и недемократска земља?

– Најбоље отрежњење за сваког је да посети Русију. Знам да у Србији људи тешко живе и да је путовање за већину луксуз, али једна посета би сваког уверила да Русија у 21. веку није дивља, како тврде на Западу, већ нормална земља, лепих и насмејаних људи, која више нема ништа заједничко са ером Совјетског Савеза или Бориса Јељцина.

 

Новости