Српска држава смрди од главе

Србија је висококорумпирана држава, показало је глобално истраживање Транспарентности интернешнл за 2014. годину, према којем се на лествици од 175 земаља према перцепцији корупције, са 72. срозала на 78. место и обрела у најгорем друштву. Србија је на зачељу и у региону, а лошија од ње је само Босна и Херцеговина.

Цифре су неумољиве – борба против корупције само декларативна

Борбу актуелне власти против корупције, најављену као приоритетну, ова црна статистика, може се рећи, претвара у декларативну. Србија уз владин Савет за борбу против корупције има и Агенцију која се бави истим проблемом, а од почетка августа појачани су и новоформираним Координационим телом за примену Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције на чијем је челу лично премијер Александар Вучић.

Залуд бројна државна тела, сматра криминолог Добривоје Радовановић, када је корупција системска.

– Србија није ушла у ред висококорумпираних земаља, већ из њега није ни изашла. Можемо да имамо 15 разних органа за борбу против корупције, ако не решавамо базу која је емитује, а то је однос политичара према привреди, али и свим осталим областима друштва – указује Радовановић.

Мењати систем из корена: Владимир Гоати и Немања Ненадић

Он истиче да осим финансирања политике из илегалних извора, озбиљан проблем представља одлучивање на релацији политичар-банкар-привредник, које се, према његовим речима, претворило у устаљену шему.

– Када пропалом бизнисмену треба зајам, политичар окрене директора банке и наложи да се овом дају милионски кредити. Банкар упита како ће их вратити, а одговор политичара је да не мора да брине, јер ће кредит бити покривен из државног буџета – објашњава Радовановић за “Вести”, најстрашнији извор корупције.

Пресуде права реткост

Татјана Бабић оцењује да су “правоснажне пресуде и одвраћајуће санкције у Србији реткост” и то аргументује податком да је Агенција је поднела 12 кривичних пријава због неправилности при контроли имовине функционера, а да су изречене само три пресуде, од чега две од три до шест месеци затвора.

– Требало би да се ради и на јачању капацитета Агенције за борбу против корупције, како би она могла ефикасно да ради – сматра Бабићева која предлаже да Агенција добије право непосредног приступа документацијама других државних органа.
Из корупционашког круга се, према његовој оцени, тешко може изаћи када је у Србији, гоњење криваца селективно, а суд завистан од власти.

На лош рад правосуђа као највећи проблем, указује и Јелисавета Василић из владиног Савета за борбу против корупције, објашњавајући да за Србију није добро што формирање њених инстутуција није довршено.

– Нема борбе без независних институција. Ми у савету смо мислили да ће тај посао бити готов, јер не може мала група људи да се бори против корупције са оваквим правосуђем и лошим законима који када се донесу, понекад морају и три пута да се мењају – оценила је Василићева у изјави за наш лист.

Да је уложено доста енергије, као и да су утврђени нови органи, не спори председник Транспарентности Србија Владимир Гоати, али он проблем види у недовољној уверљивости антикорупцијских мера.

Економиста Драган Радовић сматра да је неопходност у тој борби, сузбијање сиве економије која годишње, обрне десет милијарди евра у промету робе и услуга.

– То је огроман кеш новац, а са смањењем сиве економије, стало би се на пут и прању новца. Без тога праве борбе нема – истиче Радовић.

Овај борац против сиве економије и корупције објашњава да у тој “сивој зони” није врх владе, а ни сиротиња на уличним тезгама.

– Ту је четврти ред администрације и инспекције којима су прсти у миту, јер дају дозволе “испод руке”, узимају проценат од послова и држе конце опструишући сваку контролу – казао је Радовић за “Вести”.

Не раде свој посао

Драган Радовић открива да тела задужена за борбу против корупције не раде свој посао. – Слао сам силне дописе на њихове адресе и нико ми није одговорио, а већ три године их бомбардујем првенствено подацима о сивој економији и начинима њеног сузбијања, док се за то време ова појава увећава – објаснио је Радовић.
Свеједно што је било неких хапшења када се, како наводи економски аналитичар Мирослав Прокопијевић, ништа од правила игре битних за корупцију није мењало у протеклом периоду.

– Ништа се није променило од начина финансирања странака, третмана јавних предузећа као партијских прћија где се финансирају странке, рекетирања пословних људи и домаћих и страних ради добијања средстава за личну потрошњу и за финансирање странка и политичке кампање – побројао је Прокопијевић у изјави за “Вести”.

Мирослав Прокопијевић сматра да ће висок ниво корупције неповољно утицати и на долазак инвеститора.

– Ширина корупције последица је правила игре која су остала иста и дају исте резултате. Без обзира на ову халабуку, свом снагом против корупције, што служи за бацање прашине у очи наивној публици, ниво корупције је исти само што ћемо о неподопштинама ове Владе тек чути кад она оде – рекао је Прокопијевић.

Висок ниво корупције у Србији није изненадио ни директорку Агенције за борбу против корупције Татјану Бабић која као приоритет за ефикаснију борбу наводи системску сарадњу свих државних органа и институција.

– Не могу Агенција, Тужилаштво, ни држава да се боре сами против корупције – истиче Татјана Бабић.

Програмски директор ТС Немања Ненадић каже да борба против корупције мора да буде убедљивија.

– Нема видљивијих помака у погледу јавности рада Владе и других органа, односно и даље се не поступа по захтевима за приступ информацијама. Скупштина не користи довољно налазе независних државних органа и сопствене закључке поводом њих за надзор над радом Владе – указао је Ненадић.

ВЛАСТИ У ТИРАНИ И ПРИШТИНИ ОГРЕЗЛЕ У КОРУПЦИЈИ: Косову и Албанији и Африка да позавиди

У Транспаренсијевом овогодишњем извештају о перцепцији корупције, Косово се није померило ни за јоту. И ове године добило је исто оцену као и прошле године – 33, што је сврстава међу висококорумпиране (налазе се на 110 месту од 175 оцењених). У групи са Косовом налазе се Малави, Етиопија, Еквадор, али и Албанија која је ове године са истом оценом – индекс 33.

Данска најбоља, Сомалија најгора

На листи првих десет држава у којима је корупција минимална, су Данска, Нови Зеланд, Финска, Шведска, Норвешка, Швајцарска, Сингапур, Холандија, Луксембург, Канада. Дно табеле су заузели Јужни Судан, Авганистан, Судан, Северна Кореја и као последња Сомалија.

То међутим, значи да се перцепција о корупцији у тој држави поправила, јер је прошле године у Албанији оцена била нижа – 31, односно представа о корупцији већа.

Ниже рангиране од индекса – 33 ове године су углавном афричке земље, па се тако сматра да више корупције има у Обали Слоноваче. Мање од Косова и Албаније корупције има у Џибутију, али и у Индонезији, Аргентини и Нигеру (индекс корупције 34).

 

Д. Декић – Вести