Српска војска препуштена на милост и немилост српских НАТО курсаџија

ПЛАТЕ, доприноси, дневнице, путни трошкови и други издаци за око 30.000 припадника система одбране однеће 27,6 милијарди динара, што је готово половина укупног војног буџета Србије. Приближно толико износе и годишњи оперативни трошкови Војске Србије, док је за инвестиције у ново наоружање и војну опрему намењено 1,5 милијарди динара.

Оваква несразмера у војном новчанику, која се бележи годинама и која се види и у буџету за 2014. годину, најбоље говори о дужини губера под којим ће да моћи да се пружи Војска Србије. Износ од око 60 милијарди динара, колико је у условима беспарице и штедње одвојено за оружане снаге, недовољан је за веће набавке.

Буџет скројен у Влади, а одобрен у парламенту, војсци ће донети само скромно појачање у тегљачима и полуприколицама, рачунарској и медицинској опреми, а намириће и дугове настале куповином радио-уређаја, муниције од 125 милиметара и за набавку опреме уграђене у модернизоване авионе и хеликоптере.

Да би се Војска Србије развномерно развијала недостаје јој око 20 милијарди динара годишње. Тако је предвиђено и Планом развоја система одбране до 2020. године, којим је израчунато да је за функционисање и напредак оружане силе потребно издвајање у висини од два одсто бруто друштвеног производа. У односу на ове цифре, војни новчаник је „тањи“ за двадесетак милијарди динара.

АВИОНИ ИЗ ПАКЕТА АВИОНИ „Миг 29М2“, чија је куповина начелно договорена са Руском Федерацијом, неће бити плаћени средствима из буџета, већ у посебном пакету. За реализацију овог посла чека се да Руси одобре посебан робни кредит којим би Србија у будућности отплаћивала летилице. У истом аранжману, према ранијим најавама, могла би да буде и ракетна техника за одбрану од напада из ваздуха.
Да Војска Србије ради на плану опремања за следећу годину, али и да ће списак ставки вероватно бити скраћен, потврђује и генерал-мајор Душан Стојановић, начелник Управе за планирање и развој Генералштаба. У Војсци Србије, међутим, чврсто су уверени да упркос ограниченим средствима спремност војске за извршење свих задатака – није у кризи.

– Средњорочни план опремања, као и план за 2014. годину, биће рестриктивни – објашњава генерал Стојановић.

Стојановић наглашава да ће међу основним задацима бити одржавање нивоа оперативних способности у оквиру расположивих средстава.

Иако у Министарству одбране наглашавају да ће политика одбране бити прилагођена расположивим средствима, не крију и да је списак потреба Војске Србије – подугачак. Поред борбених авиона, чија је набавка најављена у руском аранжману, недостају и транспортни хеликоптери и системи ПВО, радари, али и оклопна возила. На папиру су у плану и шире акције ремонта и модернизације авиона „супергалеб Г4“, али и артиљерске технике или тенкова, чије су најмлађе крштенице старе по две и по деценије.

Да војска сваке озбиљне државе мора да има стабилно финансирање и не сме да стрепи пред свако усвајање буџета сматра пензионисани генерал Миливоје Ђоковић. Он напомиње да свака војска због тога на дужи рок планира свој развој, на основу кога се креирају политика и финансирање одбране.

– Војска има пара онолико колико има и држава и зато не треба да чуди стагнација у војном буџету – објашњава наш саговорник, и напомиње да се са овим проблемом суочавају армије готово свих малих држава.

Војни врх размишља и о набавци симулатора, савремених извиђачких средстава, као и заокруживању опремања Копнене војске по моделу „Војник 21. века“. Предвиђена је и набавка речног вишенаменског брода и беспилотних летелица.
СТИЖУ “ВРАБАЦ“ И ТЕРЕНЦИ
ПРИОРИТЕТ за опремање у наредном периоду имаће Специјална бригада, која би следеће године требало да се подичи новим падобранима, ронилачком опремом и савременим наоружањем. Теренски камиони, модернизовани радари за ПВО, системи везе за „пинцгауере“, опрема за стрелишта са радио-управљањем заокружују опрему чије испитивање завршава Технички опитни центар (ТОЦ) и која би такође ускоро могла да се нађе у наоружању Војске Србије.

На списку опреме која чека завршни печат војних стручњака је беспилотна летилица „врабац“, ракета од 90 милиметара са фугасном бојевом главом, електронски темпирани упаљачи и митраљез од 12,7 милиметара за тенк М84.

 

Новости