Десет дана уочи истека законског рока, да се реши судбина предузећа у реструктурирању, чини се да је стратегија државе да се највећи број ових компанија стави на „вештачко дисање”. Већина од преосталих 10 фирми спас од банкрота пронашла је у такозваном Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР). То практично представља договор презадуженог предузећа са банкама да се неке обавезе одложе, како би презадужена фирма, могла да ухвати дах.
У економској теорији Унапред припремљени план реорганизације (УППР) је програм који би требало да помогне компанији која западне у финансијске потешкоће да их преброди. Такво законско решење одавно постоји у тржишним економијама. Међутим, према речима брокера Ненада Гујаничића, ова организационо-правна форма код нас се своди на пуку куповину времена.
– То важи и за приватне фирме, а за државне још више. Јер, они ову заштиту од поверилаца траже када је већ касно и када је тешко направити било какву финансијску консолидацију. Дакле, уласком у УППР компанија би од поверилаца требало да добије одређени рок да продише. Обично је то годину или две, а да касније настави са отплатом репрограмираног дуга. Често се дужнику смањују камате како би дуг био одрживији. Управа послује под контролом поверилаца, углавном су то банке. То подразумева „утезање” основног бизниса, продају непословне имовине – објашњава Гујаничић и додаје да је део УППР-а и проналажење новог стратешког партнера или инвеститора који би докапитализовао компанију.
Према договору са Међународним монетарним фондом, рок до кога је држава ове компаније штитила истиче 28. маја. Споразум предвиђа да се након тог датума на ове фирме примене само „чиста” решења: продаја или банкрот. Иако формалног продужења рока неће бити, држава је нашла начин да продужи животни век неких од ових компанија.
– Овај датум неће пореметити пословање фирми, нити он за њих значи крај – кажу за „Политику” у Министарству привреде.
Надлежни су за ове фирме спремили три могућа сценарија. Осим приватизације и продаје из стечаја, Унапред припремљен план реорганизације, чини се, јесте спасоносно решење за највећи број тих фирми. Овим планом се дефинише начин измиривања обавеза између предузећа и повериоца, како државних, тако и комерцијалних, објашњавају у надлежном министарству. Њиме се постављају и конкретни рокови отплате, као и измене рокова доспећа кредита и камата, отпис дугова и затезних камата. Могућа је и конверзија дугова у капитал државе. Овај програм обавезно прати и смањење броја запослених, а у неким случајевима се уводи и професионални менаџмент. Њега одобрава суд, а предузеће је у обавези да поштује сваку обавезу и рок из усвојеног плана, подсећају у Министарству привреде.
Првобитно, држава је заштитила 17 предузећа. За седам су решења утврђена крајем прошле године. Од преосталих 10, као један од свакако највећих економских проблема за државу издваја се РТБ „Бор”. Привредном суду у Зајечару предат је Унапред припремљен план реорганизације, а надлежни из министарства најавили су да ће ускоро бити расписан и јавни позив за професионални менаџмент. За овај посао већ су виђени стручњаци из консултантске куће „Мекинси” који су, иначе, урадили дијагностичку студију за предузеће. Њихова анализа недвосмислено је показала да РТБ „Бор” има проблема са лошим управљањем.
У министарству кажу да се УППР спрема и за „Ресавицу”, „Икарбус” и „Политику АД”, која је сувласник „Политике новина и магазини” (која издаје дневни лист „Политику” и „Спортски журнал”). Судбина ПКБ-а решаваће се на релацији град Београд – Министарство привреде. Детаљи нису познати.
За „Јумко” је у току израда програма дефинисања производне имовине, што може да значи неке измене производног програма, док је за „Галенику” објављен јавни позив за стратешко партнерство.
Рачуница показује да је држава само у периоду од 2008. до 2013. године за 17 стратешких предузећа укупно дала 34,33 милијарде динара.
У Министарству привреде кажу да је финансијска подршка овим фирмама сведена на минимум, па су ова предузећа прошле године добила укупно 437 милиона динара. „Ресавица” је по посебном програму Министарства енергетике добила 4,47 милијарди динара.
У 2016. ниједно од ових предузећа држава не финансира. Изузетак је „Ресавица” која ће у складу са Законом о буџету примати субвенције Министарства енергетике до краја године. У овом тренутку већина предузећа позитивно послује, уверавају из Министарства привреде. Оптерећења су дугови из претходних деценија који за сва ова предузећа износе близу 1,5 милијарди евра. Велики део дугова ових предузећа је према државним повериоцима и држава ће искористити све законске могућности, као што је отпис дугова, да би ове фирме релаксирала уколико дође до продаје.
У овим предузећима ради нешто више од 21.000 радника. Држава је прошле године обезбедила средства за раднике који хтели да узму социјалне програме. Влада ће и ове године обезбедити средства за исплату социјалних програма, тако да је у неким предузећима у току пријављивање радника, док ће у осталим то бити урађено у наредном периоду.
Верхеијен: Држава мора да поштује рокове
За нас је најважније да влада поштује рок и да 31. маја скине заштиту од поверилаца за 10 преосталих предузећа у реструктурирању, изјавио је јуче за Танјуг шеф канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен. Он је навео да је проблем ових предузећа компликован, али и да је приметан труд надлежних да се тај проблем реши.
„Постоји труд да се нађе решење и за РТБ ’Бор’, ’Галенику’, ’Ресавицу’, ’Петрохемију’… Знамо да влада преговара за бар три од тих компанија. Иако нисмо умешани у решавање тог проблема, волели бисмо да се нађе решење и то такво да ова предузећа не оду у стечај кад повериоци почну да наплаћују своја потраживања”, објаснио је он.
Идеално би било, како је рекао, да решење води до приватизације или бар да се примени уговор о менаџменту комбинован са УППР-ом.
„То је вероватно и највише што може да се добије од ових компанија у овом тренутку”, сматра Верхеијен додајући да се мора водити рачуна да све иде својим током, тако да од 31. маја може да се избегне стечај за већину тих фирми, а нарочито њихово неорганизовано гурање у банкрот.
Аутор: Аница Телесковић, Политика
