Много је успешних компанија у нашој земји које је време прегазило, или се једноставно нису снашле на тржишту.
Пропадање рибокомбината Ђердап није се десило преко ноћи. Некада је овај гигант производио кавијар и извозио на америчко тржиште, а сада је све у корову, напуштено и заборављено.
Некада се Дунав порибњавао. И то рибом из ових рибњака… Данас имамо ову слику, порушени објекти, однете цеви, читава инфраструктура, трафо станица…. Базени где се производила млађ без капи воде, и све сто је могло да се изнесе из управних зграда изнето је, осим календара који је остао на оној години када је последњи пут радио рибњак, старог телефона, и напуштених рибњака о којима данас нико не води рачуна.
Опет су неслога и људски фактор утицали да једна компанија буде доведена до пропасти. А да је била велика и озбиљна фирма говоре бројке. Производило се преко 100 вагона рибе и нелимитирана производња рибље млађи. Све рибе су биле заступљене, а кечига, сом, смуђ и шаран су се користили за порибљавање. Годишње се Дунав порибљавао са око 29 тона риба.
А некада се са ових рибњака пут Америке извозио српски кавијар и то годишње преко 1 тоне, а цена једног килограма била је од 300 до 400 долара. Сада остају једино поклопци да сведоче да је некада цело Кладово живело од ове производње.
Вести
