Српским трговинама газдују два “играча“, Хрват и Белгијанац

НОВО име – више цене. Овом реченицом могу се објединити коментари купаца, након што су супермаркети „Роде“ променили име у „Идеа“. Евидентно је да је последњих месеци дошло до раста цена хране на српском тржишту. То се поклапа и са преузимањем „Роде“ и „Меркатора“ од стране „Агрокора“. Цене су „отишле“ посебно у делу свежег меса, деликатеса, млека, јогурта, рибе, конзервиране хране, воде. Свеже месо је поскупело до 60 динара по килограму, конзерве за просечних 20, млеко и јогурт од пет до 10 динара…

Спајањем трговинског ланца „Меркатор“, хрватски „Агрокор“ мења „слику“ малопродајног тржишта Србије. То значи да, уз белгијски „Делез“, имамо два јака малопродајна „играча“ на домаћем тржишту. „Агрокор“ након преузимања „Меркатора“ и „Роде“ у Србији заостаје за белгијским „Делезом“, који поседује „Макси“ и „Темпо“. „Делез“ сада поседује укупно 369 објеката у Србији, а „Агрокор“ има више од 300 трговина. Од домаћих ланаца доминирају новосадски „Универекспорт“ са 130 трговина и ДИС који поседује 16 великих продајних објеката и још 400 франшизаната…

На питање да ли је тај скок цена последица укрупњавања трговине, Расим Љајић, министар трговине Србије, категорички то негира. Према оцени министра Љајића, спорадично у појединачним случајевима свакако да има раста цена, али званични подаци говоре да смо у августу, у односу на јул ове године, имали дефлацију, односно снижење од 0,2 одсто. На годишњем нивоу, гледано август ове године у односу на август 2013, цене су повећане за 1,5 одсто, што је испод пројектоване инфлације за ову годину.

– На тржишту не треба очекивати ценовне поремећаје, а један од разлога свакако је и слаба куповна моћ – истиче за „Новости“ Расим Љајић. – Генерално посматрано, нема економске логике да у постојећим условима дође до поскупљења основних животних намирница. Долазак нових великих трговинских ланаца једини је начин да се конкуренција на српском тржишту повећа.
МОРАЛИ ДА ПРОДАЈУ РАДЊЕ

САВЕТ Комисије за заштиту конкуренције Србије одобрио је „Агрокору“ куповину словеначког „Меркатора“ под условом да „Агрокор“ уступи или прода 22 продајна објеката у 15 градова Србије, укупне продајне квадратуре од око 20.000 квадратних метара. Слично је било и на тржишту Хрватске, где највећи тржишни удео од 30 одсто има „Конзум“. Агенција за заштиту тржишног такмичења Хрватске је, да би „Агрокор“ могао да купи „Меркатор“, морао да прода или да у закуп 96 продавница у Хрватској. Пре свега, то се односило на Загреб и шире подручје града.

У Привредној комори Србије кажу да је евидентно да је све јача улога трговине, да неколико фирми на националналном тржишту постају лидери и у интернационализацији трговине.

– То је законити тренд у Европи, који се и у Србији мора пратити – кажу у Групацији за трговину ПКС. – Највеће тржишно учешће у Србији су до сада имала три трговинска ланца, „Делез“ Србија, „Меркатор С“ и „Идеа“, а сада два. Након куповине „Меркатора“ хрватски концерн постаје један од највећих играча не само региона, већ и у малопродаји Србије. Те компаније ће заједно остваривати готово седам милијарди евра годишњег прихода, запошљавати више од 64.000 људи, од чега у Србији 24.000.

Последице концентрације малопродајног тржишта Србије, процењују у ПКС, највише ће осетити мали трговци, али и бројни добављачи који не могу да издрже захтеве великих.

– Промена власника неће битније променити структуру нашег тржишта – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Ништа се неће битније променити, структура тржишта ће остати иста, и даље неповољна.
РАЗЛИКЕ У ЦЕНАМА

ВИСОКЕ су разлике у ценама истог производа у региону. Тако паковање „вегете“ из „Подравке“ највише плаћају Загрепчани, који у „Конзуму“ морају да издвоје 220 динара, а исто паковање у „Идеи“ или „Максију“ у Београду може да се купи готово упола цене. И „цедевита“ је за четвртину скупља у Хрватској, стандардно паковање од 150 грама кошта 160, а у Србији је испод 120 динара. Слична је ситуација и са водом „јана“ од литар и по, која је у нашим радњама од 39 до 49 динара, а у тамошњим око 77. У хрватским радњама повољније су једино конзерве сардине и то за око 10 одсто.

 

Д. Маринковић, Новости