У позицији ЕУ за поглавље 23, у коју су “Новости” имале увид, наведене су обавезе Србије и очекивања Брисела од наше земље, а у неколико њих, иако не експлицитно, уграђене су потенцијалне замке за Београд.
Рецимо, у делу који се тиче ратних злочина, ЕУ “подвлачи потребу да Србија у потпуности сарађује са Међународним кривичним судом за бившу Југославију и са Механизмом за међународне кривичне судове, што укључује и потпуно прихватање и спровођење пресуда и одлука Хашког трибунала”.
Иако није поменуто, ово мерило могло би да се односи и на захтев Хага за изручивање троје чланова СРС који се траже због непоштовања овог суда.
Такође, наведена је и “потреба за темељном регионалном сарадњом и добросуседским односима” при процесуирању ратних злочина, укључујући циљ да се “избегне сукоб надлежности”. Овако срочена формулација можда указује на то да су у њу између редова уграђени хрватски захтеви да Београд не примењује универзалну надлежност за суђење ратним злочинцима и да не суди њиховим држављанима.
У области људских права, ЕУ је нагласила значај постојања независне и професионалне институције омбудсмана, а нашу владу “подстиче” да активно и континуирано даје јавну подршку релевантним независним институцијама за заштиту људских права.
Даље, указује се на значај пуног поштовања слободе изражавања и независности медија, укључујући чување физичког интегритета новинара. ЕУ позива Србију да у потпуности примени свој акциони план за поглавље 23, наглашавајући део који се тиче заштите националних мањина, а у који је Србија укључила мере са циљем обезбеђивања ефективног учешћа мањина у изборним процесима и њихове заступљености у јавној управи, употребу језика…
Истиче се значај подизања свести када је реч о расизму и ксенофобији – кроз образовање и медије – и захтева се адекватан политички и законски одговор на расистичке инциденте.
У Позицији за поглавље 24 наша земља се позива да појача напоре у пресретању илегалних миграната и на ефикасније кривично гоњење мрежа за кријумчарење људи.
Новости
