Због пуцања старих водоводних цеви, станари у три улаза у Улици Ђорђа Радојловића на Дедињу добили су јулске и августовске рачуне за воду више од 20.000 динара, а према евиденцији „Водовода“, у појединим становима отекло је и по 363 кубика воде.
На удару су 32 стана, којима је обрачуната месечна потрошња од чак 122 кубика по члану домаћинства, што би реално успели да потроше, како кажу, да свако од њих има олимпијски базен. Станари ће морати да исплате чак 25 пута веће рачуне за хладну воду, јер се квар догодио „иза водомера“, а да невоља буде већа, вода је два месеца неприметно отицала директно у канализацију. С једне стране, то је и разлог зашто нико од станара квар није могао ни да примети, па тако ни пријави надлежним службама. С друге стране, уз енормно повећане рачуне за воду, они ће морати да исплате исто толико увећане рачуне за канализацију, који су са око 450 динара скочили на више од 8.000.
– У питању су три улаза који су прикључени на један водомер. Зграде су веома старе, па су вероватно и водоводне цеви дотрајале. Већина станара је тада била на одморима, а квар је био такав да није могао нико да га примети, а тешко су га пронашле и стручне екипе које је послао „Инфостан“, објашњава управник једне од зграда, који је прикупио податке од свих станара.
Kако објашњава, четворочлане породице добијале су рачуне и више од 25.000 динара, док им је за тај месец обрачунато чак 488 потрошених кубних метара воде. Да је квар настао још раније, показују и претходни рачуни, који су се постепено повећавали, па још у јуну показују неуобичајено високу потрошњу. Управник наводи да су станари били шокирани петоцифреним рачунима који иначе просечно износе нешто више од 700 динара. Већина њих сматра да не треба да буду одговорни за квар за који нису ни могли да знају да постоји, али и питају зашто надлежно јавно предузеће, које треба да брине о томе, није реаговало на енормно повећање потрошње које је евидентно и указује да постоји неки проблем. Kако станари тврде, из „Београдског водовода“ о томе нису добили никакво упозорење.
У том јавном предузећу, међутим, кажу да су, „иако нису у обавези“, на поменуту адресу послали чак три обавештења о повећању потрошње, два у августу и једно почетком септембра. Писана обавештења, адресирана на „стамбену зграду Ђорђа Радојловића 18-22“, послата на исти начин како се шаљу и рачуни, очито нису стигла до потрошача, јер у њиховом интересу свакако није било да постојећи квар игноришу.
Рекламације станара ових улаза градски „Водовод“ није уважио, јер су прописи на његовој страни. Уколико је се квар догоди „иза водомера“, сви утрошени кубици фактуришу се станарима зграде, прописано је Одлуком о пречишћавању и дистрибуцији воде, у члану 37, одговарају из „Водовода“.
Тиме су јавна предузећа свакако заштићена од губитака. Станарима остаје да сами брину о целокупној инсталацији у згради, ма колико она стара била. А да ли је у пракси могуће да, рецимо, они одлуче да промене читаву инсталацију, колико би људе који ту живе то коштало и како би им у томе изашло у сусрет јавно предузеће са којим имају уговор о одржавању? Kако је пракса показала, на услуге градских предузећа чека се и за много ситније ствари, попут поправке лифта, а до оних већих радова, као што је поправка крова, често и не дође уопште, него се станари сами сналазе.
Проблем је што грађанима та иста јавна предузећа нису дала јасне одговоре како је дошло до ланчаног пуцања цеви у центру града крајем прошлог месеца. Јавност још не зна ко је крив за пуцање магистралне цеви у Улици краљице Марије, које је изазвало потоп у свим нижим улицама, а дан касније, на истом потезу, још једне у Улици цара Душана, на углу са Тадеуша Kошћушка, о чему је Данас већ писао.
Иако се градска власт потрудила да за пуцање оптужи старост мреже, „која није мењана 40 година“, стручњаци су се сложили да је много вероватније да је прву закачио багер, а друга пукла због јачег притиска, дакле непажње радника. Магистралне цеви, како су познаваоци објаснили, трају много дуже од 40 година и не мењају се на период краћи од тога. Ове друге, евидентно су дотрајале у свим деловима града, па би градска власт требало да уз реконструкције улица обавезно покрене и обнављање инфраструктуре.
Ипак, све проливене кубике из те две цеви, као и реке воде које су отекле само неколико дана касније, испред основне школе „Старина Новак“ код Ташмајданског парка, као и у Улици Јована Ћирилова на Звездари, платиће грађани новцем из буџета. За узврат ће они који нису тих дана имали воде у становима, према обећању заменика градоначелника Горана Весића, добити попуст на наредни рачун, од незнатних пет одсто. Поред свега наведеног, не чуди бес станара из Улице Ђорђа Радојловића, са којима је новинар Данас разговарао. Они са резигнацијом питају како ће последње рачуне платити неке њихове комшије чије пензије једва прелазе 10.000 динара, и да ли плаћањем воде коју нису потрошили заправо „исплаћују губитке градске власти које је направио гејзир у Kраљице Марије.“
Да ли су потрошачи заштићени?
У упозорењима која „Водовод“ тврди да је послао, а станари да нису примили, пише најпре 6. августа да је дневна потрошња повећана са 11 на скоро 26 кубика, па 13. августа са 26 на 45 метара кубних дневно, и 6. септембра, са 45 на 45,17 кубика. Поставља се питање да ли је исправно да једино јавно предузеће које брине о води нема законску обавезу да о таквој ствари обавести грађане или чак пошаље своје екипе на лице места да провере о чему се тачно ради, јер би тиме бринуло да не долази до расипања ионако ретког ресурса, као и да потрошачи не долазе у овакве ситуације. То отвара и питање да ли су јавна предузећа заиста у служби грађана, или само у служби убирања профита.
Данас.рс
