Србија

Стари обичаји пред Васкрс

Београд – Васкрс, или данас одомаћен назив, Ускрс, највећи је и најзначајнији хришћански празник. Тог дана је, према предању, Исус Христос, васкрснувши из мртвих, победио смрт и грех који су царовали људима. Христовом васкрсењу претходи недеља Христових страдања – Страсна седмица.

Због своје важности, сви дани Страсне седмице називају се Великим. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља, а на Велики петак пожељно је ништа не јести.

Велика среда – митолошко предање

Црква и верни народ сећају се овога дана жене грешнице која је излила мирисно уље (миро) на ноге Спаситељеве, припремајући га за погреб. Такође, црква нас подсећа и на издају Јудину. Увелико је у току велика недеља, па се и сви дани у њој називају велики дани, јер се ближи највећи хришћански празник Ускрс. Некад су се почетком ове седмице журно завршавали сви послови, да би празник над празницима, како су у цркви називали Васкрс, могао да се прослави што достојније.

Седмица у којој се ништа не ради

Велика среда је последњи пуни радни дан у овој седмици, у којој се одржава и најстрожи пост. Целе велике седмице жене нису ништа радиле у руке, нарочито пазећи да ништа људима и деци тад не шију. Сточари су на Велику среду настојали да тако намире стоку и опскрбе је храном да не морају у празничним данима који следе да јој прилазе и старају се о њој. И радна или вучна стока, када се на овај дан испрегне или искошка, мировала је и пландовала пуних седам дана, све до празног или светлог четвртка по Васкрсу.

Обичаји у неготинском крају

У Неготинској Крајини су на велику среду брали буријан (аптику), строго пазећи да од брања па надаље не додирне земљу, доносили кући и остављали да преноћи окачен пред кућом, а сутрадан га палили пред својим двориштима. Део овако узбраног буријана су одвајали да га потом паложе и сажежу на гробљу. Веровало се да је ово заштита од вештица. Буријан је биљка позната још из прасловенске заједнице, а у народној медицини је нашао вишеструку примену. Његов корен, лишће и плод (бобице) се употребљавају као лек против више обољења, а особито се верује у његову магијску моћ.

У Лесковачкој Морави данас се боје јаја

Понегде, као у Лесковачкој Морави, на Велику среду почињу да боје (масте) ускршња јаја. Прво обојено јаје се назива измамак. Бојено је уз бајање и сматрано је лековитим, а чувано је и ради заштите од града (леда). Понеко је нарочито чувао измамак и прва два јајета обојена после њега. Веровало се да та три јајета могу да се очувају без кварења три године.

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!