Панчево – На улазу у Народни музеј Панчева гласачко место са „ћоравом” кутијом и препознатљивом иконографијом послератних избора – петокрака, срп и чекић, пароле, ћилими, Брозова слика… Лево, кафана „Европа”, место потказивања Панчеваца, прва галерија претворена у место зборовања, а у лагумима времешног здања низови страдалих иза логорске жице, чизме неког од њих… Ходник удара на истражну собу Озне. На столу документа о раду службе, записници, упаљена лампа…
На мултимедијалној изложби „У име народа”, о послератном времену и страдању жртава комунистичког прогона, представљени су аудио и видео записи, документарне покретне слике, а уследили су и позиви на трибине и дијалог. Аутор пројекта, историчар др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју, родом Доловац и панчевачки ђак, приредио је изложбу коју је за годину дана видело око 50.000 људи. „Основна нит пројекта је да се у најважнијим државним институцијама на модеран начин проговори о тешкој теми. О табуима као што је ликвидација такозваних народних непријатеља без икаквог суђења, о монтираним политичким процесима и мучењима на Голом отоку и другим логорима и затворима. Ту су драгоцена сведочења обичних људи, пресуде гулазима у послератном Панчеву, Банату. О томе никада нико није направио изложбу, а скорашњи злочини и ратови потиснули су сећања. Пројекат намеће и подстиче разговор и суочавање са тоталитарним наслеђем, како би се дијалогом превазишле тако тешке теме. Када седам деценија не говорите о неким стварима, оне се претварају у вишак страсти”, каже Цветковић.
Изложба „У име народа” је настала деценијским истраживањем. Различитим медијима, личним предметима страдалих и сведочанствима савременика и потомака прераста уобичајене музејске поставке. Слика време култа личности, принудног откупа, послератних избора, укидања верских права и прогона свештенства, ликвидација. „Она буди и нуди истину која је незадржива. Пратим је и видим да би људи волели да знају више о истини и о прошлости. То што се дешавало јако је ружно и јако тужно, али је важно да сазнамо што више и да се то никада не понови. Изложба је била и у Паризу и реакције су исте. Много људи, баш као и овде, готово ништа о томе није знало јер је било прикривено, али са тим морамо да се суочимо. Овом изложбом назире се светлост, а тамо је Србија”, рекла је принцеза Јелисавета Карађорђевић на отварању изложбе у Панчеву.
Наредних месец дана сваког четвртка и петка, посетиоци Народног музеја у Панчеву моћи ће да уз стручно вођење самог аутора прођу поставку, а биће приређено низ трибина и пројекција документарног филмског материјала.
Олга Јанковић, Политика
