И ПОРЕД веома лоше економске ситуације, беспарице и све теже наплате зајмова, стране банке које овде послују и не помишљају да оду из Србије, иако се неке већ повлаче из земаља у нашем региону. Главни разлог је добра зарада, мада банкари то не признају, а са каматама које износе од 25 до 30, па и 35 одсто, и даље могу да згрну екстрапрофит на клијентима које успеју да нађу.
Економски аналитичари пак тврде да ће овдашњи светски банкари и у овој години наставити да извлаче зараду у Србији и да је пребацују својим матицама у иностранству. Током прошле године, стране банке су, према западним анализама, из Србије повукле између 1,5 и 3,5 милијарди евра, а из целе Источне Европе чак 55 милијарди евра.
Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији, указује на то да банке износе своју зараду, али се не ради о класичном изношењу капитала које би довело до потпуног повлачења појединих иностраних банака са домаћег тржишта, већ о повраћају у земље порекла кредитних линија које су банке-матице дале филијалама и фирмама у нашој земљи. Разлози због којих матице међународних банака, чије су филијале присутне и у нашој земљи повлаче средства, леже и у стању наше привреде али и у економској ситуацији земаља из којих потичу оснивачи.
КРЕДИТИ И НАПЛАТИВОСТ ПРЕМА подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, грађани и привреда узмају све мање кредита – то смањење износи око 100 милијарди динара. Ненаплативост узетих кредита званично је 18,6 одсто, а незванично и изнад 25 одсто.
Иначе, према доступним подацима, за девет месеци прошле године банке су зарадиле 12 милијарди динара, али то је упола мање него у истом периоду годину дана раније. Добитак је имало 19 банака, у износу од 29,8 милијарди динара. Наравно, неке од банака-странаца пословале су и са губитком, али нико не најављује повлачење чак ни као могућност. А, професор Живановић указује:
– Инвестирана средства у српској привреди и код становништва везана су, кроз кредитне аранжмане, на дуже рокове и нису баш перфектно ликвидна, па самим тим је потребно време за њихово повлачење. Такође, ефективне каматне стопе на кредите и хартије од вредности носе стопу приноса која је виша од стопе коју је могуће остварити у земљама матицама. Реалан принос на државне хартије од вредности је у последњих две године износио пет до шест одсто. Каматне стопе на кредите привреди и становиштву реално су позитивне у противвредности у еврима и износе шест до 11 одсто.
Такође, овај професор истиче да не треба занемарити ни приходе који се остварују кроз разне накнаде и провизије (пословање са картицама код становништва, трошкови валутних конверзија, трошкови одржавања рачуна, обрада кредитних захтева и слично), које су још значајно више него на матичним тржиштима.
– Свакако, можда и најважније, присуство банака је и стратешка одлука која је најчешће везана за оријентацију уласка државе у ЕУ и достизање нивоа економске активности која влада у тим земљама – каже Живановић. – Принос на капитал још увек је позитиван. На крају, ино-банке су доста и уложиле на овом тржишту, а ово није најбољи тренутак за продају, јер би сада вероватно забележиле негативну цену изласка.
Новости
