НИС више није најуспешнија компанија у Србији. Како показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР), који су досад објављени, после неколико година водеће позиције на листи овдашњих предузећа, ову нафтну компанију са трона је скинуо „Телеком Србија”.
Из финансијског извештаја за 2015. годину види се да је нето добит НИС-а готово преполовљена. На крају 2014. године она је износила 30,56 милијарди динара. Крај 2015. године НИС је дочекао у плусу од 16,10 милијарди динара. Разлог овако драстичне промене у билансима је пад цене енергената на глобалном тржишту. Судећи према кретању цене нафте од почетка године (раст од 70 одсто), током 2016. године ово предузеће успеће да поврати равнотежу у својим билансима.
На прво место по оствареној нето добити избио је „Телеком Србија”, који је на крају прошле године био у плусу од 16,32 милијарде динара. За ову компанију то је нешто мања пословна добит него претходне године (16,88 милијарди динара). Иначе, на сајту АПР-а засад су објављени само редовни годишњи, али не и консолидовани финансијски извештаји за 2015. годину. У чему је разлика између ова два начина свођења рачуна? Консолидовани финансијски извештај, наиме, укључује и зависна предузећа у којима матична фирма има власништво. Конкретно, у случају „Телекома”, у консолидовани извештај ући ће и биланси компанија у Црној Гори и Републици Српској, чији је „Телеком” власник.
Иначе, на сајту обе фирме, већ је објављен консолидовани финансијски извештај НИС-а и „Телекома”, који укључује и зависна предузећа. Консолидована нето добит „Телекома” износи 14,67 милијарди динара, што у односу на претходну годину представља пад од 17,6 одсто.
Консолидовано посматрано, НИС-ова добит била је тек нешто мало мања од „Телекомове” и износила 14,60 милијарди динара.
Пословни приходи националне телекомуникационе компаније у 2015. години остварени су укупном у износу од 127,8 милијарди динара и виши су за 4,4 одсто односу на 2014. годину. Истовремено, и пословни расходи „Телекома” су порасли (за 10,4 одсто) и износе 111,8 милијарди динара.
А када се погледа структура корисника, приходи од мобилне телефоније расту за 2,4 милијарди динара, док фиксна телефонија пада (за 2,7 милијарди динара). Из овог извештаја може да се види и то да је „Телеком” заједно са повезаним правним лицима инвестирао 29,6 милијарди динара. У компанији је на дан 31. децембра 2015. године било укупно 8.449 запослених.
Када је о губиташима реч, први пут после дужег низа година „Србијагас” неће заузети лидерску позицију. Наиме, ова компанија је крај прошле године чак дочекала у плусу од 2,9 милијарди динара. Претходне године нето губитак „Србијагаса” износио је 44 милијарде динара. За боље пословне резултате „Србијагас” у највећој мери треба да захвали ниској цени енергената.
Коначне ранг-листе губитника нема, али по свему судећи, врло лако би лидерску позицију могла да заузме „Железара Смедерево”. Како може да се види из финансијског извештаја, компанија је крај 2015 године дочекала са минусом од 17,5 милијарди динара. „Политика” је пре неколико месеци објавила, позивајући се на извештај ревизорске куће КПМГ, да је у време док је „ХПК инжењеринг” Петера Камараша управљао смедеревском челичаном остварен губитак од око 150 милиона евра. Петер Камараш је неколико пута у јавности истицао да је више од 50 одсто тог минуса креирано у првом тромесечју, док његов тим није управљао железаром. Ипак, у новијој економској историји остаће упамћено да је професионални менаџмент који је Влада Србије ангажовала да железару уведе у позитивну зону пословања на крају 2015. године компанију довео да прво место фирми са најгорим пословним резултатима.
Иначе, цела привреда годину је завршила у плусу и остварила чисту добит од 143,8 милијарди динара, односно 1,2 милијарди евра. Ово је охрабрујућа вест, нарочито јер долази после неславног резултата из претходне године, када је укупна српска привреда била у губитку од 132,6 милијарди динара, односно 1,1 милијарду евра.
Крај 2015. године у плусу су дочекала и јавна предузећа, која су годинама била генератори губитака целе привреде. Збирна нето добит 485 јавних предузећа износила је 8,3 милијарди динара. Претходне године она су направила минус од 44 милијарди динара. Такође, било је и смањења броја запослених. Укупан број радника у овим компанијама мањи је за 739 људи.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
И која будала би ово продала ???