Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић изјавио је, поводом културних добара које потражује Хрватска, да уколико на терену постоје услови за њихов повраћај и то заједнички потврди међудржавна мешовита српско-хрватска комисија, тада се тражи одобрење од власника и започиње процедура повраћаја.
Он је у интервјуу за данашњу “Политику” указао да тренутно Хрватска од Србије потражује културна добра која су спасена из српских православних манастира и цркава у Хрватској.
– Обнова српског културног блага у Хрватској иде споро и у зависности од тог темпа реализује се повраћај – рекао је Вукосављевић.
– Са становишта Министарства културе и информисања може се рећи да са разумним оптимизмом гледамо на наставак процеса повраћаја културног блага и сарадњу са хрватском страном по том питању – додао је он.
Према његовим речима, највећи део културних добара из српских манастира и цркава, која Хрватска потражује, чини ризница манастира Крка, односно добра из Далматинске епархије, али на утврђеном списку су и добра која припадају епархијама Пакрачко-славонској и Осјечкопољској и барањској.
То културно благо чине иконе и књиге, али и други богослужбени предмети чији је власник управо Српска православна црква.
– Сви други предмети који су припадали збиркама музеја, или другим јавним колекцијама, враћени су у периоду од 2001. до 2015. године, као што је материјал из градског музеја у Вуковару, уључујући и археолошки материјал из Вучедола, целокупан спасени фонд из Галерије уметности и Збирке Бауер, укупно око 20.000 предмета – каже Вукосављевић.
Он додаје да су враћени и делови иконостаса из Даља, Боботе, Крке, као и сав материјал из манастира крупе, јер су тамо остварени адекватни услови заштите, а уз претходну сагласност Светог синода Српске православне цркве.
Упитан за проблеме у практичном смислу, министар је рекао да тренутно највише брине стање манастира Крка.
– У току је решавање питања ризнице која је услов за повраћај култуних добара док је проблем са прокишњавањем крова решен. Задовољни смо обновом Владичанског двора у Пакрацу заједно са Саборном црквом Св. Тројице, као и са поновим оживљавањем манастира СПЦ у Епархији пакрачко-славонској, попут Ораховице, Пакре, Свете Ане и других – рекао је Вукосављевић.
Он је истакао да преговарачко поглавље 26 нема никаве везе са овим питањем и да не постоји разлог да се Европсак унија бави тим питањем када постоји успостављен билатерални механизам који функционише.
Вестионлине
