fbpx
Насловна / Србија / Трагедија за коју нико неће одговарати: Три године од пада хеликоптера у Сурчину

Трагедија за коју нико неће одговарати: Три године од пада хеликоптера у Сурчину

На данашњи дан пре три године у Сурчину се срушио транспортни хеликоптер Ми-17 Војске Србије, у којем је погинуло седморо особа – четворица припадника ВС, двојица медицинских радника и беба стара пет дана.

У летелици су погинули пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Карић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић. Хеликоптер Ми-17 се срушио „сложеним“ временским условимаа 13. марта 2015. при повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара.

У извештајима је закључено да су узроци удеса људски фактор, као и „низ пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом“. Наводило се и да је тадашњи министар одбране Братислав Гашић директно контактирао с командантом 204. ваздухопловне бригаде, генералом Предрагом Бандићем, који је био на годишњем одмору и коме је издао наређење да се војним хеликоптером крене у акцију спасавања бебе. Тиме је прескочен ланац командовања у војсци јер је министар прво морао да се обрати начелнику Генералштаба Љубиши Диковићу.

У јавности се водила велика расправа о томе због чега је хеликоптер, упркос тешким и сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром, а не на војни у Батајници или хелиодром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд, а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.

Војни извештаји закључују да су услови лета били испод прописаног метеоролошког минимума за облачност и видљивост, као и да је пилот Омер Мехић инсистирао да слети на Бањици (ВМА), а потом и у Батајници, а не у Сурчину, где су пали.

Више јавно тужилаштво у Београду је 15 месеци после пада хеликоптера саопштило да неће бити покренут кривични поступак против особа које учествовале у припреми и извршењу задатка. Како је Тужилаштво навело, Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је то дело изведено из нехата или са умишљајем.

У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично правну тежину, већ евентуално дисциплинску. Министар Гашић као цивил није могао бити обухваћен војним дисциплинским поступком, али војна лица јесу. Седам месеци од несреће, 23. октобра 2015, Војни дисциплински суд двојици генерала Живаку и Бандићу забранио је напредовање у служби наредну годину, односно две године. Проглашени су кривима за „пропуштање радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете“, а Бандић и за прекорачење овлашћења.

Упркос захтевима опозиције за хитну смену, тадашњи министар Гашић због ове несреће није смењен, нити је поднео оставку. Непосредно након инцидента рекао је да “не осећа никакву одговорност и да би све поново урадио исто када би могао”.

Смена је уследила готово годину дана касније, али због дугог инцидента. Дужности је званично разрешен 5. фебруара због секисистичких коментара упућених новинарки Златији Лабовић.

Блиц.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Амбасадорка Марић и директор Центра Павловић одговорни за бруку у Паризу

Део изложбе Историјског музеја Србије „Србија 1999. године – 20 година после – док су …

Докле ћемо трпети да нас Вучићева НАПРЕДНА СЕКТА некажњено убија?

3 (2) То питање би себи требало сви да поставимо и да на њега одмах …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *