fbpx

Трамп сутра скида ознаку „строго поверљиво“ са докумената о убиству Кенедија

0
(0)

Џон Ф. Кенеди, 35. амерички председник, убијен је 22. новембра 1963. године док се возио лимузином без крова.

Више од пола века овај догађај интригира теоретичаре завера широм света, а детаљи су деценијама чувани у фасциклама са натписом – строго поверљиво.

Амерички Конгрес је 1992. године усвојио закон по којем се сви записи везани за истрагу убиства Кенедија, што је око пет милиона страница, преносе у Национални архив.

Око 88 одсто записа је до сада отворено у потпуности, 11 одсто је отворено али уклоњено због „осетљивих детаља“, један посто је још тајна.

Међутим, према том закону сви записи морају бити у потпуности објављени у току наредних 25 година, осим ако председник не одлучи другачије.

Рок истиче овог четвртка, а одлука је пала на Доналда Трампа, који је рекао да ће дозволити отварање записа.

Шта се заправо догодило?

У тренутку када је Кенеди убијен, рањен је и гувернер Тексаса који је седео испред њега, али је преживео.

У току наредног сата, полицајац из Даласа Трипит је такође убијен. Убрзо, ухапшен је Ли Харви Освалд, а у току наредних 12 сати, оптужен је за убиство председника Кенедија и Трипита.

Међутим, 24. новембра, два дана након убиства Кенедија, Освалд је убијен у подруму одељења полиције Далас, убио га је Џек Руби, власник локалног ноћног клуба, док је пуцањ забележен уживо на телевизији.

Руби је осуђен за убиство Освалда и осуђен на смрт. Поднео је жалбу, али је умро од рака 1967. године, пре поновног суђења.

Шта је било званично објашњење?

Недељу дана након убиства, председник Линдон Џонсон је оформио комисију која би истражила случај.

„Извештај Воренове комисије“ објављен је у септембру 1964. године и навео је неколико ставки, међу којима да је пуцањ дошао са прозора на шестом спрату на југоисточном углу књишког депозита тексашке школе и да је Освалд пуцао.

Ипак, није било доказа да су Освалд или Руби били део некакве завере, било стране или домаће.

Било је и других истрага. Четири доктора су 1968. године подржали медицинска истраживања Воренове комисије.

Рокфелерова комисија је 1975. године закључила „да не постоје докази умешаности ЦИА“, док је 1979. године Одбор за убиства углавном подржао Воренову истрагу, али и изнео да је „велика вероватноћа да су на Кенедија пуцале две особе“.

Безбројне теорије

Међу многим теоријама о убиству америчког председника, многи верују да је још једна особа пуцала.

Џеферсон Морли, бивши новинар „Вашингтон поста“ који је написао неколико књига о овом догађају, рекао је да „сумња да је Освалд пуцао на Кенедија“, као и да је „вероватније да је фатални пуцањ дошао са стране ка којој је Кенеди гледао, уместо да је пуцано иза њега.

– Погледајте Запрудеров филм. Кенедијева глава је одлетела уназад. Знам да постоје теорије да када вас метак погоди одпозади, глава може да се трзне ка извору пуцња, али према здравом разуму – мало је вероватно – рекао је Морли.

Постоје и други разлози који бацају сумњу на званичну теорију. Парафинским тестом на Освалдовом образу нису пронађени трагови барута, што указује да није ни пуцао.

Џон Конали, гувернер Тексаса, рекао је да није погођен истим метком као и Кенеди, што се коси са Вореновим извештајем.

– Званична верзија је да је тај неки Освалд, и којем нико ништа није знао, и који је дошао ниодкуда, убио председника. Прича коју знамо, ван сваке основане сумње је лажна – рекао је Морли.

Освалда је пратила ЦИА четири године, од децембра 1959. када су отворили прве фајлове до новембра 1963.

С друге стране Томас Волен, аутор и професор са Бостонског универзитета, ипак верује да је Освалд испалио хитац.

– Не само ја, већ уопште историчари верују да је то тако. Питање је – да ли је био умешан у ширу заверу – каже Волен.

Према Вореновој комисији Освалд је деловао сам, али се наводи да је 1959. путовао у Совјетски савез, неуспешно конкурисао за совјетско држављанство и тамо живео до 1962.

Освалд, смаопрокламовани марксиста, такође је у септембру 1963. године посетио кубаснку и руску амбасаду у Мексико Ситију. Волен сматра да би нови документи могли да баце светло на његову посету.

– Шта је радио тамо? Да ли се састао са совјетским и кубанским обавештајцима? Да ли су му дали зелено светло? Свакако је Фидел Кастро имао мотива за убиство Кенедија. Ми, влада САД, смо покушавали да убијемо њега – рекао је Волен, преноси ББЦ.

Цела мистерија, дуга 54 године, тако би могла да буде решена већ у четвртак, када би требало да буду отворени тајни списи. Питање је – шта ће јавност из њих да сазна?

блиц.рс, Вестионлине

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Каква је улога Вучића, западних НВО и опозиције у плановима Сороша за комадање Србије?

4.5 (39) Да би разумели тренутно мешетарење разних ала и зала у и око Србије …

ИРАН ПРКОСИ АМЕРИКАНЦИМА: Разбили смо мрежу ЦИА, шпијуни осуђени на смрт

0 (0) Иран је ухапсио 17 шпијуна који раде за америчку Централну обавештајну агенцију (ЦИА) …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *