Србија

Трагедије у војним фабрикама у Србији: Уцењени лете у ваздух

Потресна исповест Милована Миловановића, који с правом поставља питање како је његов син Милован погинуо у фабрици наменске индустрије “Милан Благојевић” у Лучанима, дирнула је јавност. Нажалост, ове године то је шеста погибија, а у одвојеним инцидентима повређено је око 30 радника.

Бројни стручњаци из ове области недвосмислени су да је у 99 одсто случајева људски фактор узрок несрећа. Прецизнија статистика каже да је за последњих 10 година у фабрикама оружја по Србији погинуло најмање 18, а повређено око 80 радника.

Притужбе радника

Овим поводом обратили смо се Министарству одбране, али одговор још нисмо добили. До тада, председник Војног синдиката Србије Новица Антић каже за “Вести” да је чињеница да се на крају по правилу испостави да је реч о људском фактору, али да се нико не удубљује у разлоге.

– Наш синдикат је до сада примио на десетине притужби радника Наменске индустрије. Они се жале да у готово свим фабрикама раднике форсирају да раде прековремено и викендима како би убрзали процес производње. Све то доводи до могућности грешке, а у фабрикама наменске то се већином заврши с трагичним исходом – каже Новица Антић.

Он је 18 година радио и као војни форензичар, па је имао прилике да буде део тима који је обављао увиђаје после несрећа у Наменској.

Менталитет главни кривац

Војни коментатор Александар Радић каже да домаће фабрике наменске индустрије имају и јасне процедуре и технику, али да је споран српски менталитет.

– Проблем са већим бројем инцидената и трагедија у српским фабрикама наменске у односу на друге земље није у процедурама, ни у технологији, већ у менталитету. У Крагујевцу су страдали људи, а реч је о једном од најсавременијих погона чију изградњу је финансирао и контролисао НАТО – тврди Радић и додаје да је највећи проблем у “негативној солидарности”.

Он указује и да је законом одређено да се на градилиштима носе кациге, али да их радници углавном не носе. Такође и да се телефон не користи док се вози, али да чак и полиција прогледа кроз прсте када је реч о том прекршају.

– То је та негативна солидарност. Наравно, реч је о постројењима које носе опасност. Али, тек с променом свести, дисциплиновањем људи, стриктним поштовањем радне дисциплине, процедура и строгим казнама за непоштовање истих, могуће је ту опасност свести на реалну меру – тврди Радић.

У ризик због беде

– Наше државно руководство се хвали да не можемо да произведемо муниције колико нам се тражи за извоз. Једино што не кажу да су због тога норме за сваког радника готово дупло веће од прописаних. Радници су због тога преморени. Зато се често ради мимо прописаних стандарда и прописа, чак и викендима, само да би се што пре завршио посао – каже Новица Антић.

Он прича да је било случајева да на посао буду примљени људи који технолошки нису обучени за неке радне позиције. Антић указује да по закону свако од радника Наменске који се не осећа добро то мора да саопшти претпостављеном и да буде ослобођен активности за тај дан.

– Шефовима то не одговара јер би у много случајева због тога стала производња, па на сваки начин форсирају запослене да раде, чак и уценама отказом. Имали смо примере да су људи отпуштени јер то нису желели да раде мимо процедура. Али у ситуацији у којој су плате мале, а свако од нас оптерећен кредитима и минусима на рачуну, ретки су они који ће ризиковати губитак посла – наводи Антић.

Добар кадар побегао у печалбу

Један од највећих стручњака српске наменске индустрије и бивши директор Слободе из Чачка, Радомир Љујић, упозорава да озбиљан проблем представља и одлив квалитетног кадра.

– Људи који знају посао и који су на цени обично узму отпремнину и оду тамо где су боље плаћени. Нажалост, остају они с мање знања, а неретко се због мањка људи узимају и радници на одређено време. Уколико нису из струке, уколико нису испоштовани критеријуми, већ су примани по другом принципу, тада већ имамо проблем у најави – истиче Љујић.

Он такође тврди да је по правилу људски фактор основни узрок трагедије, а да се опасност може свести на минимум строгим поштовањем прописа и избором кадра.

– За 16 година колико сам руководио Слободом није било ниједног инцидента, а посебно не са смртним исходом. Међутим, код мене је могао да се запосли само радник с одговарајућом школом, пошто је реч о веома деликатном послу – каже Љујић.

Обука и дисциплина

Према Љујићевим речима, могућност инцидента у фабрикама наменске индустрије је саставни део посла.

– Када ипак дође до трагедије поставља се питање да ли су примењиване све мере и да ли је радна снага била обучена, а дисциплина на потребном нивоу. Све су то детаљи који одлучују, али упркос свему увек може да дође до несреће. Док сам био директор сваког понедељка, првог радног сата, био је обавезан састанак са свим радницима где им је понављано да поштују процедуре јер раде у опасним погонима. Не знам да ли се у Слободи још одржавају ти састанци – прича Љујић.

Ђ. Баровић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!