Економија

Трговцима зараде никад доста

ВИСОКЕ трговачке марже у Србији главни су кривац за „зидање цена“ хране, гардеробе, обуће… Колико на продаји одређеног производа зарађују трговци „пословна је тајна“, али колики је њихов „колач“ наговештавају разлике у ценама истих производа, као и акцијске цене. Док се неки задовољавају маржом од десетак одсто, неки не продају робу уколико им профит није бар 150 одсто. Њихови „апетити“ сигурно су већи, али их у томе ограничава празан џеп просечног купца.

Трговински ланци у Француској, Енглеској или Аустрији, нашли су рачуницу да им је исплативо чак и када је разлика између набавних цена и оних на рафу – три до четири одсто. Зато рецимо патике познатих добављача могу и до 40 одсто јефтиније да се нађу у Бечу него у Београду. Слична прича је и са брендираним чизмама, панталонама, јакнама…

Део „колача“ домаћих прехрамбених трговаца такође је „тежи“ него код њихових европских колега. То потврђује и последње испитивање тржишта. Како је утврђено, марже чак и на основним намирницама биле су вишеструко веће од оног што се приказивало. Трговачка зарада на брашну у појединим трговинским ланцима износила је и до 55 одсто, на шећер 35, на уље 33, а на млеко и до 20 одсто.

Произвођачи тврде да су немоћни, јер не утичу на трговачке марже, осим у виду препоруке. Потрошачи верују да су за високе цене намирница, али и гардеробе и обуће, у нашој земљи, најодговорнији трговци, који зарађују и до шест пута више него њихове колеге у Европи.
– Наилазили смо на случајеве да одређени артикли имају маржу вреднију и од произвођачке цене – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда.

У Министарству трговине Србије кажу да се питање маржи може посматрати двојако. Прво, обрачун марже може се извести из финансијских извештаја, укрштањем прихода од продаје са набавном вредношћу продате робе.

– Оно што се, међутим, на први поглед не види, а књиговодствено евидентира кроз друге транскације, то су додатни рабати, додатна плаћања за пуњење рафа и слично, који се категоришу као финансијски приходи – наглашава Драгован Милићевић, економиста и државни секретар Министарства трговине Србије. – Питање упоредивости са европском праксом је дискутабилно, јер у свакој земљи је другачији систем, зависи од трговинског ланца, квалитета робе која се нуди…

РАЗВИТИ КОНКУРЕНЦИЈУ

У АСОЦИЈАЦИЈИ потрошача Србије АПОС-у, сматрају да држава не треба уредбама да регулише висину марже, већ да ствара услове за развој конкуренције. Тврдње да код нас нису исти услови као у Европи за развој конкуренције служе само као изговор. – Приче о високим маржама трговаца, као основном узроку високих цена у Србији су делом тачне – каже за „Новости“ Едина Попов из АПОС-а. – На цене утичу и прескупа и неефикасна држава, монополи, корупција, скупа и неквалитетна домаћа производња, непостојање стандарда, неинформисани потрошачи, и још много тога.

 

Новости

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!