ЖЕТВУ пшенице, која је засејана на површини од 52.338 хектара на подручју Срема, у петак су у Јазачком атару започеле три генерације. У новом комбајну, који је први пут истеран на њиву, хлебно зрно скидали су деда Трива (55), његов син Дуле (35) и унук Теодор (5,5 месеци), којем је већ обећано, да га чека ово радно место. Принос од 3,5 тона по хектару, кажу наши комбајнери да је задовољавајући, а кад би се још знала цена жита и наплата била бржа, брже би ишло и комбајнирање.
Упекло сунце, жива у термометру показује 32 степена, сељани журе да скину пшеницу, док не удари киша. Ако се наставе овакви временски услови, ето краја већ за две недеље, веле вредни домаћини. На њиви Глише Маројевића из Јаске, почела је жетва.
– Око 16 јутара имам посејано под пшеницом. С камионом носим је у Вогањ, складиштим код Поповића, па кад се буде знала цена, онда ће бити и исплата. Имаћу укупно пет вагона пшенице, а оставићу кући две тоне, за семе – прича Глиша, док задовољно гледа комбајн, како врши клас.
На путу према Руми, подигао се облак прашине, раде комбајни по њивама. Породица Ненадовић, која је заменила стари комбајн из 87. године и доплатила, купила је машину марке “клас”, која је 2000. годиште, па ово је прилика да се види и на делу.
БЕЗ КРЕДИТА
ПОРОДИЦА Ненадовић каже да нема кредитног задужења, а и не планира да се задужује. – Кад се земља обрађује на већим површинама, онда постоји могућност и да се заради, док све испод 20 јутара, мале су шансе, за остављање новца по страни – сматра Дуле.
– Иде као сат. Ради много брже, потрошња му је 9 литара по јутру и има капацитет коша од 6 тона. Ту су сензори, који се пале, кад је кош пун, опомиње на разне радње. Укупно нас је изашао 65.000 евра, ако бог да, за пет година купићемо потпуно нови – прича Дуле, док вози комбајн, а у крилу му седи најмлађи члан породице, који са смешком гледа у тату како управља командама. А у кабини милина, музика се чује, топломер показује 22 степена, клима добро хлади. Модернизовале се и пољопривредне машине.
Дуле се определио за пољопривреду, он, брат, и отац заједно обрађују преко 100 јутара земље. Каже деда му је био пољопривредни произвођач, отац, зашто не би и он.
– Волим ово да радим. У овој жетви остало ми је још да урадим 25 јутара, а за два дана пшеницу сам скинуо са површине од 30 јутара. Почнем око седам сати ујутру, а завршим у касним вечерњим сатима, синоћ је то било до десет увече. Још кад су парцеле у једном великом комаду, онда иде много брже. Њива од 12 јутара била је урађена за 2,5 сати – објашњава наш комбајнер, док има асистенцију, најстаријег члана породице, оца, који је ту ако негде запне.
Пшеница која је најчешће засејана у овом атару је сорте “симонида”, “ингерија” и “рајфајзен”, кажу да она најбоље роди, има и других врста, али у знатно мањим количинама. На питање која је цена комбајнирања, Дуле се насмеја, каже већ задњих 20 година иста – 50 евра по јутру.
С. Костић, Новости
