Рудници код Сопота, између Авале и Космаја, скоро су непознати а у античка времена били су огромни. Текст о праисторијској вези речи за руду и црвене боје https://oldeuropeanculture.blogspot.c…
Čačkalica
Мање одминута
Рудници код Сопота, између Авале и Космаја, скоро су непознати а у античка времена били су огромни. Текст о праисторијској вези речи за руду и црвене боје https://oldeuropeanculture.blogspot.c…
Čačkalica
Your page rank:
Хвала на вези, Чачкалице! Увек је занимљиво прочитати такво што-шта. Надајмо се да на крају не остане само изврнуто тумачење, или опет омаловажавајући закључак, као што аутор одговори на коментар на чланак на који си упутио – како није да култура старих Словена израња као ипак богатија него што се мислило (а нама старијима су још у школи упорно помињали да стари Словени и нису имали неку културу!), него да су, ето, “словенски језици сачували старије слојеве” ! Значи не да су ти, старији слојеви настали као слојеви словенских језика, које су остали индоевропски (па чак и семитски, где се зато поставља, ипак, питање оправданости повезаности и уопште постојања индоевропског прајезика) језици преузели, а не развили, него да су словенски језици, ето, не развијајући се даље тако динамично од тренутка одвајања од, је ли, сада напреднијих, задржали те старе особености које дају потребна објашњења за настанак неких речи у вези с давнашњим поступцима и обичајима рада…
Могуће је да се оваква сазнања тумаче пре него што неко наш, да се тако изразим, не буде у могућности да, макар за нас, почне да уобличава и објављује закључке који ће бити нешто “дарежљивији” у заслугама за стваралаштво наших предака који и даље живе у нама. Да не идем даље преиспитујући деловања која теже онемогућавању образовања наших потомака и тиме ускраћивања могућности појаве “наших” заступника у тумачењу историје, етимологије… садашњости.
Jezici se razvijaju vrlo sporo ako ne postoje ljudske intervencije koje obično nazivaju reformama jezika, a reforme se sprovode uglavnom radi falsifikovanja istorije. Tako je npr. jezik kojim se govorilo u starom Rimu reformisan nekoliko puta i tek tad dobio oblik koji mi danas nazivamo latinski. A to uopšte nije latinski, jer latinski se, normalno, govorio u Laciju, a to je onaj stari jezik starosedelaca, Etruska i Sabina koji mi Srbi čitamo uz pomoć naše azbuke i razumemo uz pomoć našeg jezika. Da bi falsifikovali činjenicu da Lacijo i čitavo rimsko carstvo zapravo pripada Etruscima tj. Sabinima, morali su da prvo falsifikuju jezik. Jezik je izdajnik mnogih hulja u istoriji i on i dan danas, hiljade godina posle niza jezičkih reformi, tiho, ali uporno svedoči o nedelima podlaca. Zato toliko opsenarskih teorija o poreklu jezika ovog ili onog. A stvari su proste kao pasulj: srpski jezik je prajezik svih “indoevropskih”, a posebno evropskih jezika.