У инфлацији је спас?

У инфлацији је спас! На то би могле да се сведу најновије мере Европске централне банке која никако не успева да наведе приватне банке да почну да отварају кредитне линије малим и средњим предузећима и тако покрену точак посустале европске привреде.

Зато је конференција за штампу коју је одржао Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ) са седиштем у Франкфурту, изазвала подједнаку пажњу као и самит НАТО-а. Драги је најавио сензационалне мере: референтна каматна стопа по којој ће ЕЦБ од сада позајмљивати новац приватним банкама спуштена је на историјски минимум – 0,05 одсто.

Тако ће приватне банке добијати евре скоро бесплатно, а циљ је да оне убризгавају новац у привреду кроз кредитне линије малим и средњим предузећима, а ЕЦБ ће почети да откупљује државне и приватне дугове, како би банке покренуле кредите привреди. Ако ове мере не успеју, стабилност ЕУ била би озбиљно угрожена.

Економија ЕУ тренутно је у раљама дефлације: стали су потражња, производња и потрошња, цене не расту, а потрошачи чекају да оне још више падну како би куповали, па се тако заправо не дешава – ништа.

Да ли ће приватне банке употребити “бесплатно” добијене евре да би коначно под повољним условима почеле да кредитирају фирме? Оне имају пуно разлога да то не учине: У нестабилним временима банке радије улажу или у кредите државама или у сигуран бизнис попут индустрије наоружања (тако је 300 највећих европских и америчких банака и осигуравајућих друштава инвестирало 314 милијарди долара у модернизацију нуклераног наоружања).

Избацивањем јефтиних евра на тржиште новца, Драги је испровоцирао Немачку која се од почетка кризе 2008. године противи инфлационим мерама. Инфлација кажњава штедише, а Немачка је та која је штедела и има суфицит у државној каси, док Француска и Италија грцају у дуговима – Париз дугује две хиљаде милијарди евра, а Рим 1.800 милијарди.

То значи да је Драги индиректно прибегао моделу уједињавања дугова који је канцеларка Меркел увек одбијала, јер није желела да Немачка плаћа грешке и државно расипништво Париза, Рима и Мадрида.

Сад још и рат валута

Одмах после Драгијеве конференције за штампу у четвртак поподне, евро је пао у односу на долар испод границе од 1,30. Што се тиче швајцарског франка питање је да ли ће моћи да се одржи однос од 1,21 франака за један евро како је то интервентно заблокирао Берн да би заштитио свој извоз.

 

Н. Јокић – Вести