fbpx

У Србији у марту 11.000 људи изгубило посао

4.3
(3)

У првом кварталу ове године број запослених у Србији износио је 2.186.834, што је пад од 15.801 радника у односу на просек четвртог тромесечја прошле године, објавио је Републички завод за статистику.

Међутим, када се упореде подаци из децембра прошле и марта ове године, пад је још драстичнији и износи 32.176 људи мање који данас имају посао. Највеће смањење догодило се у јануару, јер је тада у односу на децембар било упослено за 17.532 радника мање.

Слично је било и годину дана раније, када је у јануару без посла остало скоро 25.000 људи. Међутим, за разлику од прошле године када се крива вратила већ током фебруара и марта, ове године је она наставила опадајући тренд.

Тако је у фебруару у односу на јануар било 3.497 мање запослених а у марту већ, у односу на претходни месец, чак 11.147 радника мање. То је први март бар пет година уназад у коме је забележен пад запослености, а прави удар због затварања економије услед епидемије очекује се тек у априлу.

– Када се посматра пад броја запослених у јануару ове у односу на децембар претходне године, то је вероватно сезонски ефекат. У том делу године смањују се послови, посебно у пољопривреди, грађевинарству, па та сезонска кретања треба искључити када се посматрају трендови. Верујем да се ни сада утицај кризе још није испољио до краја марта, епидемија је започела средином месеца и до краја тог периода мали је број људи изгубило посао. Постоји правилност да раст незапослености касни за падом привредне активности. Прво падне привредна активност, а тек потом и запосленост и обрнуто, привреда почне да се „подиже“ али се запсоленост и даље смањује. То је процес који дуже траје па и када се криза оконча, треба рачунати да се то бар наредних годину дана неће одразити на стопу запослености – каже за Данас Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Како додаје, привредници су до сада вероватно и избегавали да деле отказе, али већ за месец, два видеће да многи послови не могу да се обављају, или бар не у мери у којој су раније, тако да ће до смањења броја радника доћи мало касније али ће период повратка трајати знатно дуже.

Иначе, према подацима РЗС, највећи пад забележен је у сектору предузетника, чак више од 10.000 у просеку док је упола мање људи без посла остало у фирмама. Занимљива је и статистика по делатностима, па је тако према кварталним подацима администрација смањена за више од 6.000 службеника, здравство и социјална заштита за око 5.000, стручне и научне делатности за више од 4.000 колико и трговина на велико. Приметнији раст запослених имало је рударство, више од 2.000, док је у осталим областима број радника увећан за мање од хиљаду.

Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Васко Васовић, кандидат за директора РТС-a: РТС ће да пукне као експрес лонац

4.7 (15) Kонкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије је најобичнија фарса. Сад се ближи тренутак …

Kесеровић: Воће у Србији најскупље за последњих 15 година

0 (0) Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Kесеровић рекао је данас да је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *