Ко год да је кренуо из злосрећног Јајца, стигао је мало даље навише, па тако и грешни Танјуг. Жао ми је покојника, није он крив што је дочекао дубоку старост дресиран и јахан, стојећи оседлан на услузи свакој власти, трениран да саопштава званичне истине, а да се много не куробеца и размишља.
Такав какав је, сиромах, није никоме требао, а таман је био загазио у године кад се убирају плодови рада и ужива у заслуженој пензији. Авај, поделио је судбину свих осталих пензионера у Србији, мамузан док је требао деци и унуцима, да би на крају дочекао погачу на глави и државни чекић посред погаче.
Некад су медији били сумњиви. Зато је постојао Танјуг да по потреби осуди, демантује, затре семе другачијег извештавања. Знале су новине да буду несташне, ма колико и оне биле на јаслама државе, волео би понеки уредник да се гицне, да се прослави, да подлегне новинарском црву који гризе кад му време није.
У данашње време Танјуг је тринаесто прасе, за њега нема сисе, јер више ником не треба. Он је застарео, тотално демоде у време интернета, Пинка и Информера, Вођина задњица је већ пуна бржих, млађих и кориснијих.
Од узданице, Танјуг је постао испрдак.
Он само с тугом може да гледа како ружичасти могул руши све препреке пред собом, укључујући и судске. Отац Пинка и свих благодети које је Пинк донео широм је отворио новом Вођи, као уосталом и свим његовим претходницима, врата свог ружичастог царства. Са пинк таласа стижу заводљиве речи Вођиних кловнова аванзовалих у те-ве водитеље, а између блокова минута-два парадира Кристијан, све млатећи напредним споловилом и фасцинирајући прегореле уседелице.
Коме, побогу, још треба Танјуг, кад је власт нашла чудотворну формулу за анестезију из које се будиш без руку и ногу, а ништа те не боли, и све ти лепо?
Е, мој новинарски старче, јеси ли сањао да ћеш дочекати режим коме нећеш требати и да ће те време прегазити као да те никад није ни било? Зар ти је то хвала за све што си прећутао у својих седам деценија славне историје?
Али, шта ћеш, ово је само још једна тужна прича о томе како са напретком цивилизације напредује и вештина ниткова. Како се границе извештавања бришу, па су тако на насловницама свакодневно кретени, педери, лудаче и бедници, курве, фуксе и ђубрад, зависно од пола и политичког опредељења противника кога треба медијски згромити.
Ти си то радио културније, у то време се читало између редова кад је требало упозорити, а само једна једина тешка реч значила је пресуду. Човек је, брате, знао на чему је, а не ово данас. Нико од тих прозваних лопова не заврши у затвору, нит лудак у лудници. Пси лају, ветар носи, а Вођа се чешља.
Данас те Тешка реч спаси кад треба да робијаш јер си неког згазио колима. Тешка реч је ефикасна одбрана од затвора и кад ти нађу дрогу јер има једна рупа у закону која каже да су паре најпрече, поготово ако су ружичасте.
Један Танјуг је морао бити убивен. Што би рекао Кристијан.
Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести
фото: Танјуг
