Србија је, у анализи В-Дем Института при Универзитету у Гетеборгу у Шведској, сврстана у земље које су у задњих десет година највише аутократизирале и као изборна аутократија налази се на 139. месту, од 179 земаља. За политичког аналитичара Бобана Стојановића то је потпуно очекивано, а ситуација из године у годину је све гора.
Први пут након 2001. године аутократије су у већини, наводи се у анализи В-Дем Института, а међу десет земаља које су се последњих десет година аутократизовале, поред Србије су још и Мађарска, Турска, Пољска, Бразил, Индија, Мали, Тајланд, Никарагва и Замбија.
Kако се истиче, аутократске владе прво су ограничиле слободе медија и цивилног друштва. Након што су стекли довољну контролу над медијима и цивилним друштвом, усудили су се нарушавати квалитет избора.
“Иако је цензура дугогодишњи проблем у Србији, и остали показатељи који се тичу медија, цивилног друштва и грађанских слобода погоршали су се пре него што је нарушен и изборни интегритет и када је ова нација поново 2015. године склизнула у ауторитарност”, наводи се у анализи.
Што се тиче земаља Западног Балкана које су сврстане у групу “изборних демократија”, оне су, према овој анализи, још увијек далеко од либералних демократија.
Од земаља Западног Балкана, најбоље рангирана је Словенија на 34. месту, сврстана у категорију изборне демократије. Такође, и истој категорији су и Хрватска на 55, Kосово на 64, Северна Македонија на 71. и Босна и Херцеговина на 81.
Од земаља изборне аутократије на листи се налазе Албанија на 87. месту и Црна Гора на 99.
Извештај В-Дем Института При Универзитету у Гетеборгу за политичког аналитичара Бобана Стојановића је још један у низу оних који говоре да је Србија одавно престала да буде и та “некаква минимална демократија”.
“Након Фридом хауса и још неких међународних извештаја за мене је потпуно очекивано да нас сврставају у изборне аутократије. Фридом хаус то назива хибридном државом, у теорији је то једна врста такозваног такмичарског аутократизма”, каже Стојановић за Нова.рс.
Да Вас подсетимо: Дипломатски рат: Србија ставила вето за службеницу амбасаде Црне Горе!
Сматра да је то потпуно очекивано и да је већ негде од 2014. кренуло погоршавање ситуиције у Србији, а након 2017., 2018, посебно 2019. и сада 2020. са овим изборима нико од теоретичара демократије, али и од института који мере и прате стање демократије у земљама нема никакву дилему да Србија није ни та минимална демократија, већ да је је тај један тип хибридног режима.
“Ми сад само добијамо потврде онога што смо мање, више у Србији знали претходних пет година и оно што је можда најгоре, то је да је ситуација из године у годину све гора. Ми практично падамо”, истакао је он, додајући да смо и у прошлогодиђњем извештају В-Дем Институа исто били изборна аутократија, али да смо сада пали за велики број места.
Kоментаришући сутуацију у региону, Стојановић указује да је Македонија пре три, четири године успела да се врати у неке демократске оквире, да ће Црна Гора, где се први пут десила промена власти, сигурно напредовати, а да са Хрватском и Словенијом је илузорно да се поредимо.
У извештају В-Дем Института се наводи да је Србија 2009. године с Мађарском и Пољском била земља либералне демократије, а према мишљењу Стојановића, Србија је те 2009. била “некаква полуконсолидована изборна демократија, али свакако демократија”.
“Сада ће двадесетогодишњица 5. октобра и ми имамо ситуацију да смо се у ствари вратили на тип режима какав смо имали за време Слободана Милошевића, а то је управо тај такмичарски ауторитаризам где ви имате изборе, није забрањено опозицији да постоји, међутим услови у којима се политички актери такмиче су потпуно неравноправни и дају изузетну предност ономе ко је на власти”, указао је Стојановић.
Сматра да смо ми “далеко од демократије”, али изражава наду да овај тренд неће још дуго трајати, јер ће онда “бити све теже и теже вратити се у некакву минималну демократију, а тек ће бити теже изградити неку конслоидовану или либералну демократију”.
Да Вас подсетимо: Борац за уједињење
Иначе, овај шведски институт наводи како готово 35 посто светске популације или око 2,6 милијарди људи живи у државама које се аутократизују. У свету је тренутно 87 изборних и либералних демократија, у којима живи 46 посто светског становништва.
Земље су класификоване као демократске ако не само одржавају слободне и поштене вишестраначке изборе, већ и гарантују слободу говора и изражавања. Изборне аутократије не испуњавају такве стандарде, док затворене аутократије чак ни не одржавају вишестраначке изборе.
Либералне демократије подржавају владавину закона и имају ограничења на извршну власт, док изборне демократије то немају.
Извор: Озонпресс
Ne postoji zapadni balkan.