Узми Вођо, колико ти драго: Како је Вучић из “Колубаре” украо пет милијарди динара за кампању наредњака

Таблоидов инсајдер из Колубаре, открива детаље о томе како је, због подршке “финансијске подршке” Александру Вучићу, било могуће да овај енергетски гигант прошле године произведе чак милион тона руде више од онога што је планирао да произведе, а није остварио планирани профит нити је сачувао оно што је профитирао за првих шест месеци? Аутор је истраживао и како је Вучић у сарадњи са директором Колубаре, Милорадом Грчићем, преварио хиљаду и по радника-“најамника” и зашто “РБ Колубара” није била осигурана од поплава и других елементарних непогода…

Прошле године, у октобру месецу, пред телевизијским камерама, директор “РБ Колубара” Милорад Грчић изјављује да је: “Рударски басен Колубара у првих 6 месеци 2013 године остварио добит од нешто мање од 3 милијарде динара (3.000.000.000), то јест, две милијарде и деведесет милиона динара (2.090.000.000)”.

Ова изјава је исправа зачудила све писмене, јер две милијарде и деведесет милиона може бити само нешто преко две милијарде динара, никако “нешто мање од три милијарде динара”. Ту изјаву је интегрално пренео ТВ ГЕМ, а онда смо на ТВ Колубара РТЛ, сазнали од гласа спикерке из офф-а, која је читала подељен материјал за медије, да је директор ипак мислио на цифру од две милијарде и девет стотина милиона динара (2.900.000.000), што заиста јесте “нешто мање од три милијарде динара”. Исту цифру је објавило и пропагандно гласило Рударског басена и његов додатни билтен, као и неки београдски медији.

Реално, бројање до милијарду му у послу никада и није било потребно, јер пазари у печењари у Обреновцу, коју је доскора водио. Да су нам бар довели неког успешног угоститеља, па да имају са чим да се подиче, али не: они нам доведоше човека који је успео да упропасти свој приватни бизнис! Како ће онда да води највећу државну у фирму у Србији?

У октобру 2013. он изјављује да је Колубара “од јануара до краја јуна” остварила профит 2.900.000.000 динара и да се тај тренд наставља и да очекује да ће до краја године то бити и више. Ако је за шест месеци позитивног пословања зарађено две милијарде и девет стотина милиона динара, онда се логично очекује да до краја године буде зарађено барем још толико, дакле укупно пет милијарди и осам стотина милиона динара (5.800.000.000). Поготову зато што генерални директор већ у октобру, дакле два месеца пре краја пословне године изјављује да се тренд позитивног пословања наставља.

Вучићу економија, Грчићу математика…

Одмах после писања Таблоида у фебруару 2014. године (тј. београдског издања Таблоида које излази у среду) о плановима за приватизацију Колубаре, путем утапања у немачке кредите, Александар Вучић је експресно сутрадан у четвртак дојурио у Колубару да обећа како ће да запосли 1.470 радника у Рударски басен, који раде на лизинг преко Колубара Услуга, да понуди бескаматну позајмицу радницима, све само да ћуте. Међутим у том општем куповању гласова изрекао је једну изненађујућу тврдњу: “Вицепремијер је указао на то да је ‘Колубара’ од 3,8 милијарди динара губитка дошла до позитивног пословања од 800 милиона динара, и нагласио да су то добри резултати (РТС, Вучић у Колубари, 13.02.2014.год. 10:52х)”.

Овим је грађанима Србије саопштио да је Рударски басен Колубара у 2013. години профитирао само 800 милиона динара. Где нестадоше оних 5 милијарди преко тих 800 милиона, које је Милорад Грчић најавио као реалан профит за 2013. у октобру само два месеца пре свођења завршних рачуна? Где су се истопиле милијарде? Пет милијарди, да будемо прецизни. Или Грчић у октобру 2013. није говорио праву истину о финансијском пословању Колубаре, или је у фебруару 2014. није говорио Вучић. Окрени-обрни, фали негде 5.000.000.000 динара.

Могућа је и трећа опција, а то је да је неко успео “криминалом и корупцијом” да проневери пет милијарди динара из Рударског басена, пре свођења завршног рачуна. Међутим, ту опцију морамо одмах да искључимо, јер просто је немогуће да “власт која се бори против криминала и корупције” може да проневери и један једини динар, а камоли пет милијарди динара! Можда ето није било довољно производње угља, па су се паре потрошиле? Међутим у истом прилогу РТС додаје: “Вучић је, приликом посете Рударском басену, рекао да је ‘Колубара’ произвела милион тона угља више од планираних биланса…”

Како је то могуће да је Колубара произвела чак милион тона више од онога што је планирала да произведе, а није остварила планирани профит, чак није сачувала ни оно што је профитирала за првих шест месеци 2013? Произвели више него што треба, а изгубили 5 милијарди динара? Како?

Не, ми и даље одбијамо и да помислимо да је неко из мудрог и поштеног руководства СНС отуђио 5 милијарди динара из Колубариног профита!

Није нам битно што су на Вождовцу у новембру 2013. били избори и што су за март 2014. планирани републички избори. Просто не желимо да поверујемо да је СНС-у требао новац за кампању, па су захватили по јавним предузећима и њиховим профитима. То је немогуће и то надасве поштени, добри, самопожртвовани Александар Вучић никада не би урадио. Стога морамо рећи да не знамо где су 5 милијарди динара из Колубариног профита, а ако неко зна, нека нас обавести преко Информера!

У октобру 2013. на “приправничкој” конференцији за штампу Милорад Грчић је још изјавио: “Битне су само три ствари: математика, математика и математика”. Нешто касније, на свом идолопоклоничком скупу у Арени, Александар Вучић је изјавио: “Битне су само три ствари: економија, економија и економија”. Очигледно је да Грчићу одлично иде математика, а Вучићу економија.

Најамници узети “на лизинг”

Вучић је 13. фебруара 2014. одлучио и њихов проблем да “реши” па РТС у истом прилогу каже: “Додао је да је добро што је Рударски басен преузео 1.470 радника из предузећа ‘Колубара услуге’ који су, како је навео, радили за 25.000 динара, а сада ће имати пристојније услове и боље плате.” Мало нас буни чињеница да је директор предузећа Колубара Услуге, уједно први човек лазаревачког СНС Драган Јевтић, на ТВ АВАX, ТВ ГЕМ, ТВ Колубара РТЛ, стално демантовао писање Таблоида изјавом: “…Није истина да се преко Услуга ради за 20.000 динара, наши радници остварују по 40.000 динара”.

Тада је Вучић најавио да ће сви ти радници, њих 1.470 прећи у Колубару да раде за пуну плату, а не да буду као “Румуни” на изнајмљивање. У јеку мартовске кампање пред силним ТВ камерама приказано је да су запослили 69 људи од 1.470, а да ће остатак примати сукцесивно.

То су као папагаји понављали на свим локалним телевизијама Милорад Грчић и Драган Јевтић, додајући: “…То обећао Александар Вучић и министарка енергетике Зорана Михајловић и само се треба стрпети”. Пренеле то све агенције: Бета, Тањуг, сви дневни листови: Политика, Блиц, Данас и незаобилазни Курир и Информер.

Прођоше избори, изабра се “власт народа” која је успела да победи “власт тајкуна” а од посла још ништа. Државни синдикат Колубаре је крајем априла 2014. у свом часопису “Колубарски Синдикалац” (који се штампа на најквалитетнијем папиру, на којем се не штампају ни најскупљи модни часописи у Паризу), објавио оштар уводник о томе како “они знају ко су они што лажу да радници неће бити примљени и да је потребно само стрпљење до августа 2014. јер Александар Вучић, министарка Михајловић и директор Грчић су обећали и то ће тако бити”.

Прође и овај август 2014. а њих 1401 “најамника”, који раде као изнајмљени “Румуни”, преко Услуга, и даље су мученици без статиуса на Површинским коповима и нису примљени у стални радни однос. У међувремену је промењен Закон о раду који предвиђа да се “најамници” могу узети и привремено-повремено, “на лизинг”!

У емисији ТВ ГЕМ – “Без цензуре”, 13. фебруара 2014., министарки Михајловић је прорадила штитна жлезда па јој је врат био сав надувен. У једном моменту јој водитељка поставља питање: “…У медијима смо чули и да тако кажемо жжж…(хтела рећи: жута штампа) нагађања или цитирања о томе колико ће грађани моћи да добију од акција ЕПС-а…”?

На шта је министарка прекида у пола питања: “…Ааа, не, ја сам се уопште изненадила када сам то видела. Нико о томе није ни разговарао. Једног тренутка када ЕПС буде излазио на берзу и када ми будемо почели да разговарамо уопште о томе, онда ћемо причати колике ће то бити акције и колика је то вредност акција, које ће грађани добити. За сада, ЕПС ће бити акционарско друштво са једним акционаром који се зове држава, док не у току ове године практично не стане на ноге, а онда ћемо даље разговарати о томе што се зову мали акционари и потпуно отварање тржишта”.

Када је у Скупштини Србије бирана Влада, сачињена од “власти народа”, мандатар Александар Вучић изјављује у свом експозеу: “…ЕПС је највреднија компанија која је у државном власништву, али држава добија веома мало прихода од ње. Прошлогодишњи профит компаније био је близу 20 милијарди динара, али је ликвидност компаније лоша. По плану пословања, генерисани новчани ток и за ову годину биће негативан. Ипак, сматрамо да за Србију стратешки није добро решење да продајемо већински пакет акција ЕПС-а. Најбоља опција за ЕПС био би улазак мањинског партнера до краја следеће године (једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији). Тај партнер би бирао већину менаџмента ЕПС-а и повећао ефикасност пословања. Држава би добила и више профита из пословања ЕПС-а и повећала би се вредност компаније за случај да се касније одлучи за приватизацију или листирање на берзи. Овај процес (уласка мањинског акционара) реално је могуће окончати у току 2015. или 2016. године”.

Ето, лепо је рекао Александар Вучић: страна компанија, као мањински акционар добија акције и управља са ЕПС, а грађани ће тек касније “можда добити акције ако се одлучи за приватизацију”. Зар није приватизација кад држава поклони пакет акција некој страној компанији која ће да бира менаџмент? Шта је то ако није приватизација? Мањински партнер, а бира менаџмент? То нешто као са ЈАТ-ом ? Поклањају Немцима акције и они ће да воде предузеће. Само није јасно како то ЕПС не зарађује, кад је “власт народа већ две године у оштром обрачуну са криминалом и корупцијом?”

Можда би ЕПС зарађивао више када би се негде нашло оних 5 милијарди што нестадоше из Колубаре само у 2013. Сада је свима јасно да ЕПС неће ни изаћи на берзу, да грађани неће добити бесплатне акције, јер ће акције поклонити Немцима, а они ће постављати менаџмент ЕПС и њиме управљати и расподељивати профит. Трансфер акција ће се обавити директном погодбом тј. поклоном.

“Пресвлачење” из старог у ново

Незаобилазна “борба против криминала и корупције у којој неће бити поштеђених” најбоље се види на примеру РБ Колубара. Сваки човек који је био на руководећем положају у претходним режимима, а притом био хапшен и био притворен у истрази за проневере у Колубари, одмах је доласком на власт СНС, пуштен из затвора и постављен опет за руководиоца. Неки су постављени чак у исте погоне и секторе у којима су крали годинама! На њихова стара директорска места дошли су њихови заменици, а они сад дошли на места својих старих заменика. То се у шаху зове рокада. Као заменици имају исту плату коју су имали као када су били директори. Многи су постављени и на више функције. Са тих положаја врше терор над часним и поштеним људима који су сведочили против њих у истрази.

Ван сваке памети је да неко осумњичен за: кривична дела против привреде, злоупотребу службеног положаја и учествовање у организованом криминалу, буде враћен на исто радно место или да буде заменик свом бившем заменику, који је сад на његовом старом месту формално, а реално да води тај погон или сектор. Како може неко против кога се воде такви процеси, да има статус овлашћеног службеног лица које потписује уговоре и даје службене налоге?

Ни у Намибији, ни у Замбији тога нема, само у Србији у којој је “власт народа”. Сваког од њих је противзаконито у фирми аболирао од кривице Милорад Грчић, дајући им овлашћења службених лица тј. постављајући их за директоре. Јасно је ко дан, да то није могао да учини на своју руку, без сагласности Александра Вучића.

Стари-нови директори сада фабрикују доказе за своју одбрану и користе своје функције које имају у предузећу да наређују запосленима да производе лажне фактуре, уговоре и пратећу документацију и заводе их у архиви под старим датумима из времена за које се кривично терете. Такође уништавају оригиналну документацију, јер фотокопије нису меродавне на суду. Запослени немају избора, свима се прети отказом, а онима који су мало тврђи орах прети се смрћу, њиховом и чланова породице.

Против многих оптужених су одбачени поступци “у светлу нових доказа” или “услед недостатка доказа”. Они су сад повели спорове против државе да наплате милионе због “неоправданог боравка у затвору”. По целу ноћ се веселе по лазаревачким кафанама и млате са својим тужбама против државе, док наручују песму: “Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине”…

Када Суд некоме одреди притвор у оваквим случајевима то се чини да се онемогући утицај на сведоке и спречи уништење доказа. Ова “власт народа” која је иста као она “народна власт” их није пустила из затвора за џабе, нити им је дала за џабе директорске функције са којих могу да врше притисак на сведоке и да производе или уништавају доказе. Зна “власт народа на челу са Александром Вучићем” да су код тајкуна паре. Одлучио је да их све исцеди. Једино што им је покварило срећу је мајска поплава, коју су сами изазвали јер су измештали ток реке Колубаре и правили језеро, где ће саградити Хиподром, казина и куплераје. То је отворило пут да јавност сазна за њихове мрачне планове.

А 1.

Заслуге за успон Вође

Пошто је у договору са старим-новим директорима сав новац испумпаван из Рударског басена по опробаним шемама и припремана велика инвестициона улагања у Хиподромски комплекс на језеру, РБ Колубара је штедела на свему, па и на осигурању. РБ Колубара није осигурана од поплава, а штету од 370 милиона евра сада нема ко да надокнади. Највећи “пословни потез” Милорад Грчића је био тај што је проневерио 5 милијарди динара само у току 2013. за потребе предизборне кампање Александра Вучића. Такође, јавно је слагао 1401 човека да ће добити посао, поставио осумњичене за пљачку века у Колубари за директоре и помогао им да наставе са спровођењем сулудог пројекта Хиподромски комплекс, што је за последицу имало потапање више од половине производних капацитета Рударског басена.

 

Инсајдер К- 8, Таблоид