Употреба авијације до 50 одсто успешна у борби против града
Олујни облаци и ћудљиво време наводе помоћника начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Бобана Стевановића да апелује на владу и парламент да што пре усвоје закон о сузбијању града.
Брзо усвајање овог закона је императив, сматрају у МУП-у, јер би допринело успешнијој одбрани Србије од града, који је већ направио пустош на њивама.
Према нацрту закона, тактика ослањања на ракетне системе обогатиће се употребом термогенератора са земље и засејавањем облака реагенсом из авиона, уз употребу заштитних мрежа на земљи.
Стевановић није могао да одговори на питање колико ће пореске обвезнике коштати нова стратегија у борби против града, напоменувши да се још израђује коначна калкулација. Досадашње финансирање 1.680 противградних база и 13 радарских станица, уз плаћање чланове посада, државу је у просеку коштало 10 милиона евра годишње, па се претпоставља да ће сума здруженог дејства термогенератора и авијације бити још већа.
– Комбиновани модел је најбољи за Србију, а тек кроз неколико година изабраће се најбоља комбинација заштите – тврди професор Хемијског факултета у Београду др Иван Гржетић и координатор студије УСАИД-а која се бавила противградном заштитом.
Канада је користила ракетне системе, па прешла на земне агрегате,затим увела авионе у игру, напомиње Гржетић, наглашавајући да је зачуђујуће зашто Србија раније није увела бољу противградну заштиту.
– Ми имамо авионе за расејавање агенаса. Сваки авион који може да се попне на висину до 10.000 метара и има свој радар може да се користи за ваздушне битке против градоносних облака – наводи професор.
Коришћење клипно-елисне авијације, са процентом успешности у борби против града до 50 одсто, користе САД, Аргентина, Аустрија, Грчка, Канада и Русија, док турбо-елисну транспортну авијацију у разбијању облака имају Русија, Иран, Куба и Сирија, са успешношћу до 60 одсто, наводи се у студији УСАИД-а.
Француска и Шпанија, са друге стране, постижу ефикасност одбране од града од 80 одсто, користећи земне ацетонске агрегате. То значи да се у облак, пре формирања града, пошаље смеса хемијских средстава, чиме се стварају мања зрна кристала и смањује ефекат града. Ове земље истовремено за заштиту воћа и поврћа користе противградне мреже, а делимично и авионе који надлећу облаке и засипају их сребројодидом.
У односу на стратегије одбране од града базиране искључиво на ракетама, које су у најоптимистичнијим верзијама успешне до 20 одсто, комбинација неколико модела заштите је свакако боља опција.
Наше ракете, ипак, остају део система заштите, потврђује Стевановић, с тим да ће, према нацрту новог закона, локална самоуправа у целости преузети финансирање 3.200 стрелаца на лансирним рампама. Са друге стране, МУП ће одржавати радарске системе и ракетне станице.
Међу експертима који сматрају да држава не треба да финансира противградну одбрану из буџета јестеи редовни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду Миливој Гаврилов.
Он подсећа да противграднуодбрануизбуџетанеспроводиниједназемљаЕУ, изузев,уврломаломобиму,Мађарска, РумунијаиБугарска. Према његовим речима, удокументимаЕУнеманиречиоодбраниодграда, каообавезидржаве.
– И у САД су се давно ослободили ове обавезе. На државном нивоу оперативна противградна одбрана се спроводи, поред земаља бивше СФРЈ (Хрватска, Македонија, БиХ и Србија), делом још у Русији, Кини и још неким државама. У неким земљама се спроводи спорадично противградна одбрана на малом подручју (Аустрија и Грчка), преко приватне иницијативе, локалног финансирања или у оквиру научних пројеката – констатује Гаврилов.
————————————————————-
Још нисмо купили термогенераторе
– Србија није купила термогенераторе, а ваздухоплови привредне авијације и још неки авиони могу да се прилагоде засејавању облака – каже Бобан Стевановић. Он није одговорио на питање за које време би, после евентуалног усвајања закона, могли да се примене нови облици заштите.
– Изабраћемо најповољнији модел, а у свету постоје агенције које се баве овим пословима. Одлука ће бити донета на бази праћења метеоролошке ситуације и процене о могућим штетама – каже он.
