На сајту РТС-а можете прочитати оду Миловану Ђиласу. Упоређују га са највећим борцима за слободу и људска права, са Солжењицином и Асанжом, иако је једино подсећао на Гебелса. А био је гори и од Гебелса… Ђидова омиљена реченица била је „Убиј га као псето!“
Али, шта ћете, Београд је вазда био такав, грлио је своје убице, и Ђидо није био једини… У Београду се башкарио и Јово Капичић и бројни други монструми са црногорских простора.
Потребни су томови да би се навели сви злочини које је Ђилас починио прво у својој родној Црној Гори, а потом и касније у Југославији.
Тито је 1941. године послао Ђиласа у Црну Гору да организује и управља устанком против окупатора и домаћих издајника (што ће рећи: свих противника комунизма). За Ђиласа и његове другове такозвани “народно-ослободилачки устанак” био је само реторичка флоскула за прикривање правог циља: комунистичке револуције.
Ђилас је свесрдно користио своју моћ да директно нареди или индиректно одобри масакр над стотинама интелектуалаца, пословних људи и народних вођа у Црној Гори. Ђилас је желео да поубија те људе не зато што су они нешто учинили, већ због тога ко су они били. Ђиласова уобичајена реченица упућена потчињенима била је „Убиј то псето!“
Одмах након што су 1944. комунисти заузели Београд, Ђилас је располагао пуном и неограниченом моћи над медијима, радијом, филмовима и другим средствима контроле мишљења. Његова позиција током послератних година није се суштински разликовала од оне коју је у нацистичкој Њемачкој имао Јозеф Гебелс. Такође, користио је моћ на исти начин.
Говорећи пред групом наставника средњих и основних школа 1950. године, Ђилас је буквално узвикнуо: „Хоћу да знам да ли постоји наставник у новој Југославији који вјерује у Бога!“
Умањивање Ђиласових недјела и истицање његове биографије након 1954. представља лош примјер за будуће нараштаје. Млађим генерацијама се каже да је у реду починити убиства у служби идеологије и да је потребно само неколико критичких књига о тој идеологији да би се убици све опростило или чак прогласио херојем.
На страну то што је Милован Ђилас најзаслужнији и за данашње српске проблеме у Црној Гори, јер је управо он највише радио на стварању црногорске нације, као антисрпске и антиправославне, по задатку Тита и Коминтерне. И убијао у име тога, посебно Васојевиће…
И величати данас таквог убицу, такву хуљу, таквог безбожника, може само безбожничка Србија.
Седмица.ме
