Година иза нас донела је пуно изазова како на политичком тако и на економском плану. Током 2012. дошло је до пада привредне активности и животног стандарда, уз високу незапосленост и инфлацију. Постоје перспективе за благи опоравак, али је ризик погоршања веома висок!
У Фискалној стратегији за наредну годину Министарство финансија је предвидело привредни раст од 2% БДП. Заправо, фискалне власти очекују коначни излазак из кризе од наредне године. Са претходним бројем се углавном слажу пројекције и међународних финансијских институција. Међутим, треба имати у виду да пројекција раста током ове кризе стално прецењују реалне могућности привреда у Европи. Тако је за Србију, за 2012, септембра 2011. ММФ пројектовао раст од 3% БДП, да би се та пројекција смањивала постепено, у децембру на 1,5%, у марту на 0,5%, док је прави резултат вероватно нешто испод 2 процената БДП. Никако не би било повољно да се такав сценарио понови.
Потенцијални извори раста
Пројекција раста у Фискалној стратегији сабира предвиђања о кретањима других важних показатеља, попут извоза роба, висине инвестиција или нивоа јавне потрошње. Ако се претпоставке стратегије не остваре, неће бити ни жељеног раста, нити изласка из кризе, али ни бољитка за џеп грађана. За сагледавање перспективе наредне године управо је кључно преиспитати на чему се базирају оптимистичне процене.
Нос изнад површине последњих година држали смо пумпањем јавне потрошње. Три кључне карте на које игра наша Влада у наредних неколико година су брз раст инвестиција и извоза роба и услуга (од чак преко 10 процената) те очување приватне потрошње на тренутном нивоу. Од инвестиција пре свега се очекују велика улагања јавних предузећа финансирана из страних кредита. Поготово се планирају велики инфраструктурни пројекти.
Неоспорно је да покретање инвестиција јавних предузећа може подићи потрошњу и доходак у земљи у наредној години. Но, одмах се поставља питање каква је цена такве развојне стратегије. Ако државна предузећа нису дала очекиване економске ефекте у претходном периоду, због чега се верује да управо она могу покренути привредни опоравак? Ако јавне инвестиције нису дале бољу инфрастуктуру, како да очекујемо одговорније и паметније инвестирање? Да ли је ново гомилање јавног дуга оправдано?
С друге стране, раст извоза требало би да се базира доминантно на расту пољопривреде и извоза аутомобила. Пољопривреда је ове године подбацила због неповољних временских услова, а ништа не гарантује да ће следећа година бити довољно боља. Практично, наша Влада баца боб и игра додоле ишчекујући бољу сезону, без побољшаног пословног окружења за развој агробизниса или инвестиција у иригациону инфраструктуру. Друга узданица планираног раста извоза је продаја „Фијатових” аутомобила. Међутим, уз посртање главних извозних тржишта Европе, неизвесности у САД где део производа треба да буде пласиран, уз не баш сјајне резултате „Фијат” групе у последње време и доста високу цену за дати квалитет модела 500Л, такође је неизвесно колико извоза ће се заиста остварити.
Истовремено, због кретања инфлације и курса, фискалне консолидације те повећања одређених пореза, тешко је очекивати очување приватне потрошње на нивоу који би обећавао умерен привредни раст. Дакле, на крају, бацамо сав улог на две карте, раст извоза и државне инвестиције, чији су економски исходи прилично неизвесни. Управо ту лежи ризик опоравка привреде у наредној години.
Инфлација и курс
Раст цена у Србији поново је остварио неславне рекорде. Међугодишња инфлација сада је изнад 13% и веома је далеко ван простора циљане инфлације НБС. Ово је резултат претходне фискалне експанзије, повећања ПДВ-а те раста контролисаних цена, што све није дочекано рестриктивном монетарном политиком. Успоравање раста цена очекује се тек у другој половини 2013. године. Зависно од потеза НБС, контроле цена и акциза, те развоја догађаја на међународним тржиштима (пре свега енергената и хране), инфлација сигурно неће пасти испод 8% за целу годину. Овакав раст цена значиће даљи пад куповне моћи и стандарда грађана. Међутим, инфлација има и важно место у креирању буџета. Планирано је повећање плата и пензија од 2,5% у априлу и само 0,5% у октобру, што ће уз овакву инфлацију и пад курса, представљати тешки политички циљ уз огроман социјални притисак.
Важно питање за грађане је и кретање курса евра. Ако можда буде раста дохотка и плата у динарима – то свакако неће бити случај у еврима. Након значајне депресијације после лета 2012, чак и уз веома убрзану инфлацију, дошло је до стабилизације курса на нивоу око 113 динара. Ово је последица више мера НБС и Владе, које су вештачки задржале евро на ниском нивоу. Ипак, ефекти стабилизације почеће да се топе те можемо очекивати лагано слабљење динара након празника. Значајнији пад доћи ће после марта када почиње враћање субвенционисаних кредита за ликвидност. Ако се узму у обзир кретања платног биланса, односно разлике у инфлацији у Србији и ЕМУ, курс евра требало би да се креће у распону од 118 до 128 динара током 2013. године.
Незапосленост и стандард грађана
Без сигурнијег привредног раста и приватних инвестиција не можемо очекивати раст запослености. Незапосленост, нажалост, још није достигла свој врхунац. Мере фискалне консолидације, рецесија у ЕМУ и виши порези довешће до укидања још десетина хиљада радних места. Запосленост је слика у огледалу привредних кретања и не треба гајити илузије о новим пословима док не будемо сигурни да смо изашли из кризе. Не постоји институција која предвиђа раст запослености у наредној години у Србији.
Узимајући у обзир кретање инфлације, курса и незапослености у наредној години можемо очекивати даљи пад стандарда грађана. Тај пад може бити ублажен снажнијим привредним растом. Међутим, ако изостану оптимистички прогнозиране инвестиције и раст извоза, фискалне власти биће приморане на тежак избор. С једне стране, Влада се може држати свог плана фискалне консолидације, који вероватно значи нижи привредни раст од пројектованог и значајније мањи стандард грађана. Са друге стране, стоји опција остварења раста од 2% и јавних инвестиција, али по цену повећања дефицита, дуга и више инфлације.
Србији су потребне реформе
Грађани су гладни боље економске перспективе, а то тренутни систем никако не може да пружи. „Нови“ план фискалне консолидације, базиран на успореном повећању потрошње и драстичном повећању задуживања и јавних инвестиција, не представља новину у односу на претходни период. Влада мисли да може подстаћи приватне инвестиције и бизнис за пар година ако сада крене да пумпа државне инвестиције, селективне субвенције и гради инфраструктуру. Међутим, у Србији нема здравог пословања из потпуно других разлога. Владавина права, ефикасно судство, одсуство раширене корупције… само неки од појмова који су толико пута понављани.
Поучени претходним искуством, ако желимо да будемо опрезни, морамо закључити да су шансе за опоравак у наредној години веома скромне. Ако буде привредног раста, он неће бити довољно осетан да поправи стандард грађана или смањи незапосленост. Чека нас година високе инфлације и слабљења динара. Ипак, најављени програм фискалне консолидације, ако се заиста спроведе, може бити скроман корак у добром смеру који би отворио простор за неки нови реформски циклус. Дугорочно, без владавине права, стабилних институција и значајних реформи, нема привредног опоравка и бољитка за грађане.
Павле Михајловић (аутор је економски аналитичар)
Дневник
