Влада Србије је највећи шпијунски кртичњак у земљи а Вучић тражи само једну “кртицу”

Казнене одредбе

Према закону неовлашћено саопштавање, предаја или достављање података или документа са ознаком тајности који су му поверени или до којих је на други начин дошао, кажњава се од три месеца до 15 година:

– „интерно“ или „поверљиво“ – затвор од три месеца до три године

– „строго поверљиво“ – затвор од шест месеци до пет година

– „државна тајна“ – затвор од једне до 10 година

– ако је исто учињено из користољубља и коришћењем тајних података у иностранству, за време ратног или ванредног стања, учинилац ће се казнити затвором до 15 година.

Шта каже Закон о тајности података

1. државна тајна, одређује се ради спречавања настанка неотклоњиве тешке штете по интересе РС

2.  строго поверљиво, одређује се ради спречавања настанка тешке штете по интересе РС
3.  поверљиво, одређује се ради спречавања настанка штете по интересе РС
4. интерно, одређује се ради спречавања настанка штете за рад, односно обављање задатака и послова органа јавне власти који их је одредио
5. степен тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“ одређује Влада, уз претходно мишљење Савета за националну безбедност
6.  степен тајности „поверљиво“ и „интерно“ одређује Влада на предлог надлежног министра.

Перишић са агентом ЦИА

ШПИЈУНСКА ВОЈНА АФЕРА

Момчило Перишић, бивши потпредседник владе и начелник Генералштаба ВЈ, био је актер једне од највећих шпијунских афера на овим просторима, али случај никад до краја није расветљен. Откривено је да је предавао поверљива документа са ознаком „војна тајна“ америчком обавештајцу и дипломати Џону Нејбору. Они су ухапшени 14. марта 2002. у мотелу „Шарић“ под сумњом да су извршили кривично дело шпијунажа и одавање војне тајне. Нејбор се позвао на дипломатски имунитет, па је убрзо пуштен. Процес који је покренут против Перишића прекинут је због његовог одласка у Хаг. Пошто је у међувремену обустављен, за то није одговарао ни после повратка из Схевенингена 2013. године.

Милион долара за слободу

СЛУЧАЈ КОВАЧЕВИЋ

У јавности је довођена у питање оправданост стављања ознаке тајности на поједине одлуке. Сумњало се (не)оправдано да се под ознаком тајности у ствари скривају спорне одлуке или послови у интересу појединаца, а на штету државног буџета и(ли) грађана.Тако је ознаку тајности имао и случај Миладина Ковачевића, који је после пребијања младог Американца побегао у Србију, а држава је за његову слободу касније платила милион долара.

Ознака „строго поверљиво“ стављена је и на уговор о куповини сигурносних камера за север Косова. Александар Вулин, док је био директор Канцеларије за КиМ, купио их је без тендера, по хитном поступку, за милион евра, а посао је добила фирма „ДБС Консел секјурити сервис“ његовог пријатеља Уроша Чубриловића, коме је цео износ плаћен авансно.

Аутор: Биљана Бојић, Курир

Фото: Дадо Ђилас,Фото: Бета,Фото: Фонет