Вучић по налогу комесара ЕУ блокира почетак радова на Јужном току

Упозорење европског комесара за енергетику, Гинтера Етингера да ће Србију морати да доведе уговор о Јужном току у склад са европским прописима, ако жели да избегне застој у преговорима о придруживању са ЕУ стигло као специфичан вид упозорења Брисела Србији. Намеће се питање да ли Влада Србије на основу неке овакве уцене оклева са одобравањем кредита Србијагасу од 75 милиона евра, без којег је неизвестан старт радова на изградњи гасовода у Србији, почетком 2014. године

Да се кола ломе на леђима најслабијих показао је јуче Европски комесар за енергију Гинтер Етингер, упозоравајући Србију да ће морати да доведе уговор о Јужном току у склад са европским прописима ако жели да избегне застој у преговорима о придруживању са ЕУ.

Приступни преговори Србије са ЕУ, који треба да почну истовремено кад и преговори ЕУ-Русија о ревизији уговора (Гаспрома са државама кроз које ће тећи Јужни ток) су „два повезана и паралелна процеса“, рекао је Етингер.

Претња је стигла јавно, преко медија. Само дан након што је Србији речено да ће преговори о придруживању са ЕУ започети у јануару 2014. Из Владе Србије јуче није било потврде да је Београд од Брисела добио званично упозорење по том питању у форми неког документа. Није било ни реакције. А пре десетак дана, након конференције у Европском парламенту у Бриселу, на којој се разговарало о Јужном току, министарка енергетике Зорана Михајловић је на конференцији за штампу рекла: “Изградња Јужног тока ће наставити нормално да се одвија и неће бити одлагања радова док трају преговори између ЕУ и Русије о питањима која се тичу примене Трећег енергетског пакета ЕУ на тај гасовод. Наш став је да ЕУ и Русија треба да се договоре како ће регулисати правни део уговора о Јужном току, односно питање које се тиче трећег енергетског пакета и како год се Русија и ЕУ буду договорили, Србија ће то поштовати”.

Подсећајући да су глобални разговори о примени Трећег енергетског пакета на релацији Москва-Брисел већ почели Душан Бајатовић, генерални директор Србијагаса, српског партнера Гаспрому у изградњи Јужног тока, напомиње да је ЕУ већ пристала да се чак пет гасовода изузме из режима Трећег енергетског пакета и да је међу њима гасовод Северни ток, који руски гас доводи до Немачке. Маја ове године Брисел је и за гасовод ТАП одобрио изузеће на 25 година.

“Зар у Србији све мора да се решава уценама? Зашто се тек сада отвара ово питање?” пита се Бајатовић и за Балканмагазин коментарише да “Јужни ток, као интерконтинентална гасна инфраструктура доноси Европи сигурност снабдевања и повећава енергетску безбедност. Јужни ток није само гасовод којим се трасира нови смер снабдевања, већ цевовод који подразумева приступ новим гасним налазиштима у Средњој Азији. На овај начин Русија заобилази све потенцијалне земље које могу угрозити безбедност снабдевања Европе гасом, пре свега Украјину и Белорусију. То је основ за изузеће из Трећег енергетског пакета, на чему ЕК инсистира.”

Директиве ЕУ о Трећем енергетском пакету, по коме један власник истовремено не може бити власник и гасовода и гаса који се њиме дистрибуира предвиђају, такође, и право приступа треће стране што, конкретно, значи да би Гаспром и његови партнери у изградњи Јужног тока морали део капацитета цеви гасовода оставити празним – пружајући тако могућност неким другим гасним компанијама/другим испоручиоцима гаса да Јужним током транспортује свој гас.

Трећи пакет је, иначе, скуп оквирних докумената. Сами документи који регулишу механизме се тек разрађују.

„У ЕУ постоје изузеци из Трећег енергетског пакета. Питање је методологије унутар ЕУ да се овај статус додели и Јужном току. Постоји процедура коју ЕУ захтева, како би се добила сагласност регулаторних тела земаља кроз које гасовод пролази и да се на основу тих сагласности поднесе апликација за изузеће. Ово је више медијски експонирано него што стварно постоји проблем који се неће решити у разговорима између Русије и ЕУ. Колико ЕУ зависи од руског гаса, толико и Русија зависи од поузданог купца“, поручио је проф. др Слободан Соколовић у уторак са стручне конференције Балканмагазина „Значај Јужног тока за Србију: нова енергетска инфраструктура Европе“.

Ово „медијско експонирање“ изгледа, међутим, да понајвише одговара Бриселу, који покушава да у јавности забашури пораз који је добио од Кијева – када су украјински званичници одустали од потписивања уговора о прикључењу ЕУ. Занимљиво је да Етингер тренира строгоћу на Србији после договора председника Гаспрома Алексеја Милера и мађарског премијера Виктора Орбана да градња Јужног тока у Мађарској почне 2015. године и договора руског председника Владимира Путина са украјинским колегом, Виктором Јануковичем да Русија знатно снизи цену гаса за Украјину (што ће јој донети уштеду од 2,7 милијарди долара) и да купи украјинске обвезнице за 15 милијарди долара.

Неки европски аналитичари агилност комесара Етингера тумаче предстојећим изборима у Европском парламенти током 2014. године. Јер, евидентно је да је мало окаснио са реакцијом. Наиме, међувладине споразуме око Јужног тока земље кроз које ће овај гасовод “тећи” су са Русијом највише потписивале током 2008. години. Дакле, старији су, јер су направљени пре ступања на снагу Трећег енергетског пакета.

Поставља се и питање, шта је правно јаче, међудржавни споразуми или бриселске директиве.

Како је енергија сфера у којој политичари вуку конце да би остали на власти не треба сумњати да ће се Москва и Брисел на крају договорити и решити све правне заврзламе. Руси су, на први поглед, у мало бољем положају, јер своју робу – гас могу продати и на истоку, у Азији. Европа, која око 40 одсто својих садашњих потреба задовољава руским гасом не сме довести у питање дугорочно снабдевање својих поданика. Колико је то погубно видело се током претходне две гасне кризе – када је Украјина заврнула гас ка западу. Уосталом, Јужни ток и јесте одговор Русије на гасна условљавања Украјине.

Нама остаје да се надамо да Србија у овој игри неће бити колатерлана штета. Српски државни врх, додуше, званично подржава градњу Јужног тока. Бар реторички. У изјавама медијима. Али, Влада Србије још није дала сагласност Србијагасу да повуче кредит од 75 милиона евра, који ово јавно предузеће треба да уплати на име повећања капитала у компанији Јужни ток. О овој суми су, иначе, представници Владе Србије говорили као о већ обезбеђеној као капиталу Србијагаса. А на основу тог капитала Гаспром је најавио кредит за изградњу Јужног тока у Србији, који ће се враћати из дивиденд.

Према изворима Балканмагазина “запело” је у Министарству финансија, које одлуку о овом кредиту никако да пусти у процедуре Владе Србије. Како у понедељак истиче рок да Влада Србије овај документ проследи Скупштини Србије на усвајање током овогодишњег заседања постоји опасност да Србијагас остане “кратких рукава”. А то ће као последицу имати блокаду старта градње гасовода у Србији почетком 2014. године – што су сви српска политичари једногласно најављивали приликом свечаног заваривања првих цеви 24. новембра у Шајкашу.

Поставља се питање да ли су српска политичари, ипак, занично упозорени да ће Србију морати да доведе уговор о Јужном току у склад са европским прописима, ако жели да избегне застој у преговорима о придруживању са ЕУ. И шта су они одлучили по том питању. Јер, придруживање ЕУ не би смело да буде кочница градњи инфраструктурног објекта вредног скоро две милијарде евра.

 

Јелица Путниковић

Балкан магазин