Хроника

Кадровска политика Вучића и СНС право из ЗОНЕ СУМРАКА

Српска напредна странка има проблема са кадровима на свим нивоима власти. Њени локални функционери су углавном бивши шофери, дресери паса, лажни режисери и они који су завршавали чудне факултете по месним заједницама, бивши и садашњи боксери…

Мада, само у општинском одбору СНС има 25 врхунских адвоката, али су возачи подобнији. На републичком нивоу СНС доводи „нестраначке“ личности, односно оне који се стиде да признају како су међу напредњацима, или сопствене чланове који су потпуно некомпетентни. Идентично је и у јединицама локалне самоуправе, где коло воде криминалци блиски Вучећу и његовом породичном клану.

Драган Катуца је директор ЈКП Зеленило у Панчеву и, по сопственом предвиђању, будући повереник СНС-а за овај јужнобанатски град. Он, међутим, не спада у верне чланове напредњачке странке, али је међу онима бахатима који се због тога допадају руководству.

Катуца је, пре последњих избора, био једини напредњак у СО Панчево. Онда се десио неки кратак спој на вези између њега и руководства у Београду, па он 11. јула 2011. писменим путем обавештава тадашњу градоначелницу Весну Мартиновић како од тог дана није више одборник испред СНС-а, те је тиме ова странка у Панчеву постала ванпарламентарна, а истовремено је затражио и да се поништи одлука Градског већа о додељивању просторија за рад Окружном одбору СНС-а.

Катуцин образ и мандат су, међутим, вечито на продају, па он само неколико дана касније повлачи своју одлуку о иступању из СНС-а пишући градоначелници:

„…Обавештавам Вас да повлачим допис број ВИ-37 од 11.7.2011. године, те га сматрајте неважећим.У Скупштини града ћу и даље са задовољством представљати Српску напредну странку.“

Политички нестабилан, Катуца је истовремено и веома агресиван и бахат. Пошто се учврстио како у странци, тако исто и у градским органима Панчева, он се после последњих избора овако телефоном обраћа једном од дотадашњих чланова странке:

Катуца: Ало; НН: еј, кажи; Катуца: Што претиш Гаги, бре? НН: Ко прети Гаги? Катуца: Што му псујеш мајку, брате? (НН): Не, не… Само сам … Коме мајку? Њему мајку? Катуца: Да; НН: Што би ја њему псовао мајку? Катуца: Чекај, што уопште? Избачен си из странке, јел сфаташ то? НН: Па? Катуца: Па, ништа. Што га јебеш што те није звао на састанак, који си ти курац да те зове на састанак? Јебем те у уста, да те јебем! НН: То мени кажеш? Катуца: Ко? Теби кажем, мајмуне један! Де те будем видео одвалићу те к’о мајмуна! Пази шта сам ти рек’о, ево видећеш… Јебем те у уста она клошарска! НН: Чекај, што ти мени претиш када ја њему ништа нисам рекао?

Освета лоших ђака

Није Катуца једини напредњачки насилник у Панчеву. Један од њих је и Павле Паја Раданов (запослио сестру Милану у општинској управи), актуелни градоначелник. Он је, обавештава нас сарадник из Панчева, као и увек потписао фактуру у износу од 55.000 динара коју градска управа плаћа локалном листу СТАРТ 013.

Међутим, после текста Смиљане Гламочанин-Варга о „освети лоших ђака“ на власти у Панчеву, одбио је да плати већ потписану фактуру, чиме је прекршио закон о финансијском пословању и закон о слободи информисања. Уредник се питао чиме је тај текст увредио градоначелника, када је човек мастер и, ускоро, доктор наука. Онда се распитао какав је био ђак? Једва је преко везе, уз пребацивање, завршио основну школу, а и средњу на једвите јаде. Факултет је завршио у месној заједници Центар! Сам се, дакле, препознао у тексту.

Већ је познато да је одмах наложио Ивану Тешићу да прети Смиљани како ће без посла остати њена снаја, запослена у градској управи на телефонској централи за плату од двадесетак хиљада, која је мајка детета болесног од најтежег облика церебралне парализе и чијој је породици то једини извор прихода.

Паја Раданов је својевремено ослобођен од војске уз психијатријску дијагнозу. Јавно се правдао да је то његов отац средио преко везе да се ослободи од војске, како га не би мобилисали да иде да брани српски народ преко Дрине.

У међувремену, докторант Раданов избегава и да разговара са госпођом Гламочанин- Варга. О својим новијим искуствима она пише:

„…Драге пријатељице и драги пријатељи, била сам у СУП – у и пријавила обијање и материјалну штету на колима. Инспектори су били професионални. Звала сам градоначелника докторанта Раданова, али ми се није јављао на телефон. Затим сам са својим пријатељима др Драганом Црномарковић и Стефаном Веселиновићем отишла код градоначелника, који је јавно рекао да су његова врата увек отворена за грађане Панчева. Затекли смо га на састанку и рекао нам је да га сачекамо 10 минута. Одмах је стигло обезбеђење да др Драгану и мене удаљи из кабинета, а Стефана из ходника. Ми смо чекали и чекали стојећи, прошло је сат времена, па сат и по…. Обезбеђење је поново дошло и рекло нам да је градоначелник побегао кроз споредна врата, заједно са гостима још пре сат времена!? Зашто је градоначелник побегао од нас грађана Панчева, чланова СНС?

Мислим да је то незапамћено у историји политике, да градоначелник кроз споредна врата бежи из свог кабинета од једне одборнице и угледних чланова градског одбора. Звали смо га поново телефоном, није нам се јавио. Др Драгана и Стефан су били финансијери странке и радили су годинама за странку, ја сам одборник који је дао свој глас за њега у Скупштини када је изабран. Зар нисмо заслужили ни да нам се јави на телефон? Искрено смо се надали да ће предузети све да нас заштити од претњи у којима су прешли са речи на дела. Он је градоначелник Панчева ми смо грађани Панчева!“

Ову причу потврђује Драгана Црномарковић и додаје:

„…Доведено је обезбеђење специјално да ме удаљи, на чему је инсистирала госпођа Фератовић, шеф кабинета градоначелника, која никада није крочила у просторије СНС у Панчеву, одговорно тврдим. Не знам само како је ту стигла испред СНС-а? Наравно да нисам отишла, јер сам дотичној дами рекла да је ту управо захваљујући мени и сходно томе треба и да се понаша…“

Паја и Јаре на челу Земуна

У Панчеву се напредњаци, и то највећи криминалци, позивају на Андреја Вучића, рођеног брата Александра Вучића. Човек који је постављен на место директора свих пијаца испред СНС-а је осуђен за убиство, а онда помилован од стране Томислава Николића. Тај Дејан Симеуновић-Симке (супруга му је одборник) постављен је кумовском линијом, а поставио га је поменути Драган Катуца. Сви они заједно са повереником Жељком Сушецом (запослио жену, сестру, швалерку, тату…) позивају се на везу са Андрејом Вучићем. На недавно одржану фудбалску утакмици, која је била хуманитарна, дошао је Симке и право отишао код Андреја и на очиглед комплетне публике изљубио се са њим.

Била је ово јасна порука грађанима Панчева како породица Вучић чврсто стоји иза напредњачких кадрова потеклих из криминогеног миљеа

Кадрирање у Панчеву је потпуно препуштено уском кругу људи који су себе прогласили влашћу у том граду. Одборничку листу је Симке диктирао Жељку Сушецу, поверенику СНС-а за Панчево и посланику у Републичкој Скупштини. Пошто су тако обезбедили себи послушну већину, градоначелник Паја, председник Одбора за спорт и омладину Зоран Рајачић Раја (девојка Мирјана је одборник) и Сушец су почели да постављају директоре јавних комуналних предузећа. Како би имали сигурну већину у Градском одбору странке, седници су присуствали и гласали чак и чланови београдских месних одбора Бора Милутиновић, Андреј Димитријевић, Марко Попадић и други. Присуствовали су и Рајини боксери, па нико није смео да се буни.

Као епилог изборне победе СНС у Земуну, за председника општине Земун је постављен Дејан Матић, бивши шофер Александра Вучића (2000-2008.год), а за помоћника му је изабран Славиша Топаловић, бивши шофер Томислава Николића (пре 2009.год.).

Топаловић је био ауто лимар, куповао слупане аутомобиле па их сређивао, препродавао и тако зарађивао. Живео је у скромном домаћинству са родитељима и братом, а сада има велелепну кућу у Угриновцима. Једини званичан посао био му је возач у СРС, и то Томин, па је са тог радног места постао напредњачки члан општинског већа, а онда и помоћник председника општине.

Дејан је имао исту стручну спрему као и Славиша, па су вероватно заједно радили. Он га је учланио у СРС, његов једини званични посао у СРС је био да вози Вучића . Кратко је као радикал био секретар МЗ Угриновци, а сада је председник општине. Направио је велику кућу у Угриновцима.

Дејан Матић је за своје потребе будуће политичке каријере, на волшебан начин стекао диплому приватног универзитета „Унион“, до тада је од стручне спреме имао средњу школу за аутолимара.

Садашњи председник општине Земун има исту диплому као и његов колега Славиша Топаловић, само Матић има звање „оперативни менаџер“, а Топаловић „економски оперативни менаџер“, шта год то значило. Обојица тврде да су факултет завршили у рекордном року од краја 2009. до 2012. године.

С(Н)С Ханџар дивизија

Градоначелник Ниша је напредњак Зоран Перишић који је Агенцији за борбу против корупције први пут 16. августа 2012. пријавио своје приходе и то да од Клиничког центра зарађује 26.691 динар, а од Медицинског факултета још 73.222 динара. При томе је заборавио да наведе како, у међувремену, прима и 140.000 динара месечно као градоначелник.

Дарежљив према себи, Перишић није заборавио ни верне гласаче, па је само у првих пола године нове власти у градској управи запослено преко 200 чланова СНС-а. У свим градским управама постављени су заменици начелника, који у претходном мандату нису постојали, а повећан је број помоћника начелника, којих је било. У свакој од пет градских општина постављени су заменици председника општина и председника скупштина општина, као и заменици секретара скупштина општина, што претходна власт није имала.

У градским општинама формиране су и нове ресорне комисије, чији су председници плаћени, као и нови одбори. Тако су рецимо у општини Медијана основане четири нове ресорне комисије, поред исто толико постојећих, а у општини Палилула два одбора и осам уместо пет ресорних комисија. Такође, на свим овим местима било је и запошљавања обичних службеника, тако да је, на пример, у градским управама запослено додатних 38 људи.

У општини Медијана на конкурсу за посао учествовало је 210 кандидата, а примљени су искључиво они чија су имена два дана пре расписивања конкурса 30. октобра била на списку анонимно достављеном Јужним вестима. Одабрани су: Данијела Вучковић, жена председника комисије, Ана Ђорђевић, ћерка одборника, Маја Ђорђевић, ћерка председниковог возача, Драгана Плавшић, бивши члан СРС-а која је завршила Факултет драмских уметности и радила у кабинету председника општине, Мирко Степановић, рођак председника општине који је радио у економској служби и одлазећи избрисао све податке…

Од 210 пристиглих кандидатура њих 102 су имале комплетну документацију, на разговор је позвано само 37 људи, а њих осам је добило посао. Они који нису дошли на тестирање тврдили су да нису ни били позвани.

Иван Вуковић, кадар СНС-а, изабран је 18. септембра 2012. за в.д. директора Народног позоришта у Нишу и то као дипломирани редитељ. Он је, међутим, на Факултету драмских уметности дипломирао тек недељу дана касније, па испада да одбор СНС-а у Нишу има натприродне способности прорицања будућности. Вуковић је и у својој биографији, када је конкурисао, навео како је дипломирани редитељ, иако је још био студент, а Дејан Јовановић, председник скупштинског Одбора за именовања и функционер СНС, правдао се да није тражио диплому на увид, јер „то није битно“?!

Заповедник страже у КПЗ Забела Горан Ненадовић и његов заменик Јанко Станишић пребегли су после последњих избора из ДС-а у СНС. Веза им је био надзорник страже Данијел Савић, односно његова супруга, директорка Паркинг сервиса у Пожаревцу. Она је завршила неку, како мештани кажу, „каубојску вишу школу“, а на функцију је доспела преко, или боље речено испод Верољуба Арсића, некадашњег благајника СРС-а који је у напредњаке побегао јер је проневерио паре.

Ово само по себи не би било толико страшно да Станишић и Ненадовић (бивши дресер паса у Жандармерији, који је на место заповедника доспео преко завичајних веза), нису на ургенцију Арсића постављени да буду главни за безбедност страначких лидера на територији Браничевског округа. Њих двојица су, да подсетимо, службеници Министарства правосуђа Владе Републике Србије, па се поставља питање како смеју да буду истовремено и приватни телохранитељи? Мада, није ово први пут да припадници МУП-а или затворске страже буду истовремено и чувари мафијаша.

Оно што највише забрињава, то је да СНС формира своје јуришне одреде користећи лабилне особе које због свог посла имају право да носе оружје. Како се понашају ти Вучићеви црнокошуљаши најбоље се видело на Вождовцу током предизборне кампање, почетком децембра, када су они искључили разглас радикалима који су држали одобрени митинг неколико метара даље од места куда је пролазио потпредседник Владе са својом камарилом. Новокомпонованом европејцу је засметало што су се гласно пуштале српске патриотске песме које су га болно подсећале на прошлост и корене. Један припадник обезбеђења је, зато, по Вучићевом наређењу почупао каблове радикалског озвучења.

Споредни пут од волана до фотеље

За председника општине Земун је постављен Дејан Матић, бивши шофер Александра Вучића (2000-2008.год), а за помоћника му је изабран Славиша Топаловић, бивши шофер Томислава Николића (пре 2009.год.).

Топаловић је био ауто лимар, куповао слупане аутомобиле па их сређивао, препродавао и тако зарађивао. Живео је у скромном домаћинству са родитељима и братом, а сада има велелепну кућу у Угриновцима. Једини званичан посао био му је возач у СРС, и то Томин, па је са тог радног места постао напредњачки члан општинског већа, а онда и помоћник председника општине.

Живи у Србији, а плаћен као у Швајцарској

Потпредседник савета за међународну сарадњу Српске напредне странке, Братислав Грубачић, бивши новинар ТАЊУГ-а, постављен је на место председника Надзорног одбора Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА), са платом која не може бити мања од неколико хиљада евра (према доступним информацијама, сваки функционар ове Агенције има плату између 4.000 и 10. 000 евра, у зависности од позиције на којој се налази). А, како је Грубачић прешао пут од писца скромног информативног билтена за потребе дипломатских представништава у Београду, до једног од најплаћенијих функционера СНС, посебна је прича и захтева посебан осврт.

Милан Маленовић

Таблоид

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. И мудри српски књаз Милош Обреновић је знао како да се народски новац наменски употреби. На градилишту неке државне установе прво се подигну вешала за оне који касне са радовима или траже од државе додатни новац да би их завршили. Али то је историја Србије — у успону

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!