НА референдуме у Србији убудуће неће морати да учествује најмање 50 одсто плус један бирач, јер ће та одредба највероватније бити промењена укидањем прага излазности, новим Законом о референдуму и народној иницијативи. Јавна расправа о поменутом пропису почела је у недељу и трајаће до 22. новембра, а главни разлог измене кључних одредаба важећег закона условљене су непостојањем сагласности са Уставом.
– Од увођења вишестраначја у Србији била су свега три референдума на републичком нивоу и то само на предлог Народне скупштине, али не и грађана – каже Саша Могић, помоћник министра у МДУЛС. – У погледу народних иницијатива забележена је само једна народна иницијатива за коју би условно могли да кажемо да је остварена по важећем закону, а то је иницијатива Фондације “Тијана Јурић” за промену кривичног закона. На локалном нивоу скоро и да их нема, а успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса.
Могић наглашава да је сврха новог закона да утврди правила која су у складу са Уставом РС, али и да промовише стандарде најбоље праксе која стимулише активно учешће грађана у пословима јавне власти.
Акценат током писања закона био је и у области народне иницијативе. Проблем је, наводе у Министарству, “непримерено кратак рок од седам дана за прикупљање потписа”. Према Уставу потребно је да се обезбеди 30.000 парафа, за шта треба много више времена.
МДУЛС је већ променом закона који уређује рад локалних самоуправа фиксирао потребан број бирача за покретање народне иницијатива на број од пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе. Овом изменом је онемогућено да статути општине самостално утврђују проценат, што је некада било чак до 25 одсто бирача.
Закон који је донет пре четврт века не познаје ни све врсте референдума који се могу спроводити на локалном, републичком и нивоу аутономне покрајине. Није уређено ни питање референдумске кампање, њиховог приступа средствима јавног информисања, финансирања и извештавања, као ни судска заштита права на референдум. Одлука на референдуму мора се спровести у року од 60 дана од дана одржавања референдума. У Нацрт закона је унето и решење које омогућава прикупљање потписа за народну иницијативу у електронској форми.
САМО ТРИ ИНИЦИЈАТИВЕ
НАЈВЕЋИ део информација о поднетим иницијативама је прикупила невладина организација ЦРТА. Наведено је да су 2007. и 2008. године поднете три – Предлог закона о слободном приступу информацијама, о класификацији тајних информација, као и о забрани пушења. Од 2012. године, Скупштина је примила шест народних иницијатива од којих су три испуњавале услове – Предлог закона о ратним ветеранима, о одлагању плаћања доспелих комуналних и других обавеза и народна иницијатива за измену Закона о порезу на доходак грађана.
“МАРШ НА ДРИНУ” И УСТАВ
АПРИЛА 1998. Србија је грађане питала да ли прихватају учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији. Изашло је 73,05 одсто бирача, а против је заокружило 96,53 одсто. Референдум из 1992. године о избору “Марша на Дрину” за химну и изглед заставе и грба није успео. Упркос снажној кампањи за промену Устава 2006. и дводневном гласању, праг од половине бирача је једва прескочен (изашло 54,91 одсто). Тада је први пут на биралишта изашао чак и патријарх Павле.
С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ – Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости.рс
