Вучић спрема нову “Сабљу”?

Београдска насловница “Мило спрема удар на Србију”, иако таблоидна изазвала је хитру реакцију двојице најмоћнијих људи у Србији и Црној Гори, премијера Мила Ђукановића и Александра Вучића. Толико муњевиту да се одмах из Подгорице огласио Ђукановић, а истог дана на заједничкој конференцији за новинаре са премијерком Словеније Аленком Братушек у Влади Србије о Црној Гори причао је и Вучић.

У новинске спекулације да је Ђукановић кренуо у преузимање контроле медија зарад директног утицаја на српску политику, обојица премијера укључила су безбедносне структуре. Део јавности сумња да рат воде високе полицијске структуре под политичким утицајем, а спекулише се и да би Вучић могао да понови акцију “Сабља”, налик оној 2003, после убиства српског председника Владе Зорана Ђинђића.

Та паралела са 2003. годином је према оцени Владимира Тодорића, функционера Демократске странке “неукусна, незграпна и увредљива”.

– Зоран Ђинђић није хтео да га се људи плаше и није од себе правио патетичног кловна – навео је Тодорић у изјави за “Вести”.

Он таблоидни текст види као онај у којем се не зна ко је објекат, ко субјекат, а ко предикат.

– То су некакве шифроване поруке које треба да укажу на жртву, а знамо да је реч о најмоћнијем човеку у Србији, а да се не зна ни ко прети ни зашто – сматра Тодорић.

Главни актер текста Мило Ђукановић тврди да је прича о његовом утицају у Србији најобичнија глупост и да те конструкције не “циљају” њега.

– Верујем да ће мој колега у Београду Александар Вучић правилно дешифровати рукопис који веома подсећа на онај из 2003. – упозорио је Ђукановић, алудирајући управо на медијску климу уочи атентата на Ђинђића.

Ђукановићу се чини да је то израз обновљене нервозе безбедносно-медијских структура, узроковане реформама које Србија спроводи, а Вучић додао да се грдно варају они који мисле да ће кроз разне безбедносне структуре успети да сруше државу и победе државне органе.

– У Србији је увек било теже и другачије бавити се политиком него у Црној Гори, али држава је много јача и у кратко време то ћете видети и сами – истакао је српски премијер у ђинђићевском маниру, захвалио Ђукановићу и акцентирао да Црна Гора и Србија имају боље односе од распада заједнице, као и да нико не може да их посвађа.

Стручној јавности читава прича делује мутно и док политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић кратко коментарише за наш лист да је реч о обрачунима у полицији и око ње, а у политичком интересу, његов колега Милан Николић уз опаску да је нејасно шта се догађа, јер су односи две земље добри, пита да ли таблоидни написи заслужују реакцију са високог места у држави.

– У таквим новинама смо навикли да свашта пише, па ове реакције говоре да је дотакнуто неко болно место и показује све симптоме да нешто што је било испод површине постаје видљиво – каже Николић за “Вести”.

Шта се ваља иза брега?

Бивши начелник Управе за борбу против организованог криминала Боро Бањац сматра да се “нешто дебело ваља иза брега” што се не да ни наслутити, али и верује да ће одговор брзо уследити, а криминолог Златко Николић у медијској заврзлами очитава опозицију, чак и ванпарламентарну и рат две полицијске структуре који воде политичари.

– Јасно је да иза приче о медијској цензури стоје они који не схватају да су изборе изгубили и не бирају средства, пошто су разбијени, па покушавају да се реорганизују. Изабрали су оно до чега је свима стало, медијске слободе и налазе сличности у Србији са Ђукановићем и његовом контролом медија – каже он за наш лист, уз оцену да је на делу полицијско-политички рат.

Прсти црногорске мафије

Милан Николић наводи да је од неких полицајаца чуо да црногорска мафија која је у време председниковања Бориса Тадића била протерана из Србије, сада покушава да се врати.
– Какве то везе са медијима има не знам, али не треба нам увозни криминал, јер се једва боримо и са нашим – тумачи Николић и додаје да се не сме десити ништа лоше по Србију и њене грађане. 

Загонетна посета Лукшића

Односи Црне Горе и Русије су на танкој линији од када је Црна Гора увела санкције Москви, па је енигма за јавност била како се у време посете руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, у Београду обрео и црногорски Игор Лукшић. Нарочито што Лукшићев сусрет са колегом Ивицом Дачићем није довео ни до каквог помака у најболнијем питању двојног држављанства које Црна Гора не прихвата.

 

Д. Декић, Вести