У влади Мирка Марјановића, формираној у марту 1998. године, изабран је за министра информисања. После само шест месеци, напустио је подстанарску гарсоњеу и уселио се у стан од сто квадрата у елитном новобеоградском насељу „Ју бизнис центар“, који је добио од владе Мирка Марјановића.
Стан је у елитном насељу на Новом Београду, у Yу Бизнис центру, чија вредност се процењује на око 200 хиљада евра. У то време млађани министар, са усавршавањем у Брајтону, имао је само две годне радног стажа. Потом је господин Вучић стан откупио по багателној цени.
Управа јавних прихода Министарства финансија Србије донела је 2002. године решење којим је оценила да је Александар Вучић, по основу неовлашћеног богаћења, (названог екстрапрофит) душан да плати 48.500 евра.
Али шта су те паре за тако перспективног “радикала”!
Александар Вучић учествује у изради и доношењу Закона о информисању са прописаним огромним новчаним казнама за новинаре који одступају од режимске филозофије и пропаганде. Судијама за прекршаје дат је налог да поступају најдаље у року од 24 часа, да “независни” не утекне негде са својим кривим мишљењем.
У преамбули Резолуције 1203 Савета безбедности УН, овај Вучићев “подвиг” окарактерисан је као “суспендовање уставног права на слободу изражавања де фацто, и кршење међународно признатих норми”.
