Вучићев брат Андреј у Србију увози и продаје канцерогено месо које је у ЕУ забрањено стављати чак и у храну за мачке!

Од почетка ове године, у Србију је ушло преко сто тона месних прерађевина које су забрањене у ЕУ, чак и као храна за псе и мачке! Министарство унутрашњих послова и безбедносне службе се већ годинама не оглашавају о томе каква су им сазнања о криминалним активностима увозника прехрамбеног смећа. Јавност у Србији не зна ни ко је од наших стручњака, запослених у државној служби и функционера интересно повезан са биотехнолошким компанијама и страним владама, које нам агресивно намећу ту вишеструко доказано штетну технологију.

ТРОВАЊЕ НАРОДА ПО ДИКТАТУ И УЗ ПРОФИТ

Током 2014. године, у Србију је увезено 22 милиона тона млека. Једина млекара која је протеклих недеља откупљивала млеко од малих српских газдинстава је Шабачка млекара, али ова млекара, веровали или не, није стављена на списак оних који могу млеко откупљивати у складу са Владиним програмом!

Како менаџменту те млекаре није у интересу мешетарење и уништење малих произвођача, они су ствари ставили на папир и израчунали да се ипак исплати куповати млеко од српских сељака. Истина, док траје овај криминални режим, Шабачка млекара никада неће таквим пословањем остварити ненормалне зараде какве интересују групацију Салфорд, али ће моћи да послује успешно и позитивно.

Истражујући због чега Влада Србије није Шабачкој млекари дозволила да и она заради на интервентном откупу млека, речено нам је да је на списак оних који могу да учествују у интервентном откупу пре свих утицао озлоглашени секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић.

Као што већ годинама ради, Голубовић и сада заговора ствари које су на штету малих произвођача, али и здравља нације. Да је радио по закону и у интересу државе, он је одавно требао да покрене иницијативу забране увоза смрзнутог меса, млека, али и свиња из Европске уније, јер би у том случају домаћи произвођачи имали далеко већи профит, а држава Србија веће приходе од доприноса и пореза које би мали произвођачи платили. Али, његова криминална активност једноставно не сме да стане! Ко једном уђе у коло са великим, мафијашким дистрибуцијама прехрамбеног ђубрета, за њега нема стајања…

Сасвим оправдано се сумња, и да велике количине млека које су увезене у Србију, воде порекло од крава које су храњене генетски модификованим (ГМО) усевима. Никоме у Министарству пољопривреде не пада на памет да то и провери…

На последњем састанку коме су присуствовали председник Владе Александар Вучић, службеници Министарства пољопривреде и мали произвођачи који су тражили да Влада Србије стопира неконтролисани увоз меса, млека, млечних производа, Голубовић се успротивио оваквом захтеву истичући да споразум са ЕУ то не дозвољава.

На опште запрепашћење присутних, један од малих произвођача извадио је из џепа поменути споразум и окренуо страну на којој пише да Србија има право на “прелевмане” у трговини са ЕУ.

Прелевмани и служе, истакао је овај паор, да државе које треба да приступе ЕУ, а нису још довољно економски јаке, заштите своје пољопривреднике и дозвољено их је држати на снази све до пуноправног чланства у ЕУ…

Ово није и једини случај да Голубовић намерно погрешно цитира, међународне споразуме, у корист домаћих тајкуна и великих мултинационалних компанија.

Државни секретар најавио је и измену Закона о генетски модификованим организмима како би се удовољило захтеву Светске трговинске организације (WТО). Према Голубовићевом тумачењу Србија је дужна да дозволи промет ГМО производа јер је то обавеза која произилази из духа слободне трговине која је предвиђена споразумом СТО.

Да ово није тачно потврђује и чињеница да је Европска комисија крајем априла, припремила нови пропис који дозвољава земљама чланицама да забране увоз ГМО хране! Заправо једина земља од свих чланица СТО која захтева од Србије да дозволи промет ГМО, је Америка! Која није чланица Европске уније!

Увоз страног трећеразредног млека

Инвестициони фонд Салфорд, који је оснивач Дењуб фудс групе, која је купила Београдски Имлек и Суботичку млекару, главни је кривац за актуелни поремећај на српском тржишту млека. Уместо да са другим великим играчима откупе вишкове млека од 7.000 домаћинстава како је тражила Влада Србије, они су увезли велику количину млека у праху из Холандије.

Холандско млеко у праху, Салфорд је заправо довезао до Босанске Дубице, одакле је на сумњив начин увезено у Србију, као босанско млеко у праху. Упућени тврде да у Босни и Херцеговини не постоји ниједно постројење за прераду млека у млеко у праху, што је још један доказ да је заправо Салфорд преко Дубице само “штеловао” папире.

Како би смо појаснили зашто је Салфорд имао интерес да ово уради, подсетићемо да је Влада Србије одобрила пројекат по коме је требало да 25 великих откупљивача млека, купе вишкове од 7.000 малих српских произвођача.

Таква одлука је донесена како би се спречило да сељаци свакодневно бацају млеко. Велики играчи су требали да откупе млеко, прераде га у прах, и да га потом продају Робним резервама. Робним резервама је такође наређено да млеко у праху и откупе, и тако је проблем малих произвођача требало да буде решен у потпуности.

Међутим, како Салфорд у Србији има постројења да млеко које откупи од сељака преради у прах, ту није требало да буде већих проблема. Ипак, они су израчунали да је јефтиније да увезу већ готово млеко у праху, које деценијама стоји у холандским магацинима, и да га потом продају Робним резервама.

Како је државна администрација и сва политичка елита састављена од корумпираних криминалаца, Салфорду је пошло за руком да први део преваре успешно спроведе. Холандско млеко у праху је успешно увезено у Србију, али су на опште изненађење свих, службеници Робних резерви свој посао урадили у складу са законом.

Људима из Салфорда су објаснили да они треба да испоруче млеко у праху које су произвели од домаћег млека, а не да им шаљу оно које су увезли из Холандије. Глумећи наивност, из Салфорда су саопштили да очекују да Робне резерве хитно приме 80 тона млека у праху које су послали, јер је у питању баш као што је и тражено производ урађен од домаћег млека.

Не верујући да неко може да буде толико безобразан и покварен, службеник Робних резерви им је скренуо пажњу:

– Млеко у праху мора имати пратећу документацију, у којој пише, од којих је газдинстава која количина свежег млека откупљена са датумима и валидним пописима. Та документација мора одговарати оној која прати млеко у праху за које тврдите да је направљено од домаћег млека.

Количине онога што је откупљено морају се поклапати са са оним што шаљете. Знате један килограм необраног млека даје око 200 г. млека у праху, па уколико желите да примимо и ускладиштимо 80 тона које сте послали потребно је да нам дате доказе да сте код малих домаћинстава купили 400 тона млека, а ви ту документацију немате…

У међувремену, више службеника Робних резерви је под сталним притиском, прећено им је, али за сада нису попустили под претњама тајкуна.

Иначе Салфорд и друге 24 компаније месецима уцењују мале произвођаче ценама које су испод тржишних, док своје производне капацитете попуњавају увозом трећеразредног јефтиног млека, млека у праху и других готових млечних производа.

Српски политичари интересно повезани са биотехнолошким компанијама

Разумно објашњење за поступање људи као што су секретар Голубовић или шеф преговарачког тима за приступање Србије ЕУ Тања Мишчевић нема, јер и они сами добро знају да је, Светска здравствена Организација (WХО) објавила је да је глифосат, активни састојак у хербициду “Раундап” (Роундуп) Монсанто корпорације, којим се прскају ГМО усеви канцероген за људе.

Чињеница да Луксембург скоро ништа од закона о ГМО није ускладио са ЕУ а чланица је и ЕУ и СТО-а, а што је у супротности са тврдњама домаћих ГМО лобиста да је слободан промет дегенерисане хране услов свих услова. Срећом у ЕУ се све више људи призива памети па је тако у Немачкој, крајем Јануара, 50.000 људи било на протесту против ГМО, и против Споразума о слободној трговини ЕУ и САД (ТТИП)!

Из свега наведеног јасно је, Србија не треба да мења закон о ГМО тако да он буде опуштенији, већ га треба пооштрити и дозвољено присуство од 0,9 одсто ГМО организама колико је сада дозвољено, треба заменити потпуном забраном присуства ГМО, макар то значило затварање Мекдоналдса или да на рафовима продавница више неће бити Нестле чоколада.

Нажалост, у Србији има много бескрупулозних, па су тако неки од службеника Министарства пољопривреде тврдили да је добро да за обнову нашег сточног фонда, десеткованог у поплавама, користити модификоване сојине сачме за исхрану животиња. Та сачма је јефтинија и крупнија, истицали “стручњаци” Министарства пољопривреде протекле године.

Ипак, много је индиција да ова влада не одустаје од намере да либерализује домаће тржиште за ГМО производе. Од парламентарних политичких странака ниједна није заузела став, и ретке су оне организације које су јасно и недвосмислено рекле да су против ГМО.

Интересантно је да сваки пут када крену медијске припреме за измену Закона о ГМО, власт користи исту фразу: Закон није безбедан и не штити на довољан начин наше становништво!

Закон дефинитивно има мањкавости, пошто би морао да буде знатно рестриктивнији, али главни проблем је што га наше власти не примењују, па зато имамо илегалне засаде. Немамо података о томе, како су се и да ли су се уопште завршили поступци против бројних прекршилаца, који су уносили генетички модификовано семе у Србију и бавили се узгојем забрањених биљних култура.

Министарство унутрашњих послова и безбедносне службе се већ годинама не оглашавају о томе каква су им сазнања о криминалним активностима везаним за непоштовање постојећег закона, као ни ко је од наших стручњака, запослених у државној служби и функционера интересно повезан са биотехнолошким компанијама и страним владама, које нам агресивно намећу ту вишеструко доказано штетну технологију.

Између осталог, Тужилаштво се уопште није изјаснило о кривичној пријави коју је група грађана поднела против бившег министра пољопривреде, сада Вучићевог саветника, Драгана Гламочића, кога више не штити имунитет.

У својој изјави медијима поводом намере да се легализује ГМО, секретар министарства пољопривреде Данило Голубовић наводи и да ће Влада РС о изменама закона одлучивати у сарадњи са стручном јавношћу у земљи. Његова изјава је најбољи доказ да власт не планира да питање ГМО, ставља не референдум, односно да ће народ бити искључен из одлучивања о својој судбини.

Да ли Вучићев брат увози затровано, сепарисано месо?

Према сада важећим прописима ЕУ, ГМО не може бити пуштен на тржиште уколико није прошао темељну процену ризика Европске агенције за безбедност хране и експертских тела земаља чланица и добио дозволу.

Поред тога, потребно је да фирма која има дозволу спроводи стриктан надзор могућих нежељених ефеката ГМО на животну средину, при чему ЕФСА (Европска агенција за безбедност хране) редовно контролише тај надзор.

Земље чланице могу да се позову на безбедносну клаузулу и забране чак и оне културе које су прошле процену на нивоу ЕУ уколико сматрају да представљају ризик за животну средину или здравље.

Земље чланице то и чине, с тим што ЕФСА редовно даје негативна мишљења о заснованости тих образложења. Са друге стране многе државе чланице супротно мишљењима ЕФСА увек смишљају начин да своје тржиште заштите од ГМО-а различитим не царинским баријерама.

Ту треба нагласити да битну улогу игра администрација држава чланица, која уколико је национално орјентисана увек може успешно и да заштити државу чланицу од погрешних одлука донесених на нивоу уније.

Службеници попут оних који раде у нашим министарствима који су увек спремних да без размишљања спроведу и испуне сваки захтев из ЕУ, или да за мито које им дају тајкуни раде на штету државе представљају велику опасност за сваки народ и државу…

Један од примера који најбоље одсликава какви су службеници у нашим министарствима је догађај са недавног састанка у министарству пољопривреде: након више месеци, мали пољопривредници успели су да се састану са председником Владе Александром Вучићем, и да му скрену пажњу на то колику им штету доноси неконтролисан увоз, меса, млека и млечних производа. Сматрајући да је довољно да их упути на разговор у Министарство пољопривреде, Вучић је то и учинио.

На разговорима са људима из Министарства пољопривреде, они су истакли и захтев за изменом правилника смрти којим се дозвољава увоз месних отпадака, тражили су и забрану увоза меса, месних прерађевина, као и забрану увоза млека и млека у праху.

– Можда вас јесте на разговор послао Александар Вучић, али смо ми нашли пролаз до Вучићевог брата Андреја. Зато немојте мислити да постоји шанса да се правилници о месу и месним прерађевинама измене, саопштили су им службеници међу којима су били Сања Челебићанин и Данило Голубовић.

Уколико је народна пословица која каже да где има дима има и ватре тачна, онда је ово свакако прича коју треба темељније проверити. Нашем новинару, недавно је показан и-мејл из премијеровог инбокса, у коме му особа чији идентитет не можемо да откријемо, поставља питање: да ли је истина да је Андреј, (Андреј Вучић) заиста ушао у послове увоза машински сепарисаног меса, које је у Европској унији забрањено стављати чак и у храну за мачке!

Истовремено, у току је израда предлога промене правилника који је широј јавности познат као правилник смрти, а у групи стручњака који раде не предлогу измена је и доктор ветерине Мирослав Стојшић.

Стојшић је раније у изјави за наш лист, окарактерисао актуелни правилник као “правилник смрти”.

Канцерогени адитив Е407 који изазива улцеративни колитис, у Србији је дозвољено стављати чак и у дечију храну. На паковању овог адитива пише да узрокује рак дебелог црева.

Стављају га у готово све месне прерађевине, рекао је тада Стојшић и на наше питање којим законом је то дозвољено, он је објаснио да се ради о “Правилнику о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса”.

У питању је “Правилник Смрти”, рекао је тада Стојшић и том приликом објаснио да је тај “правилник”, пре неколико година, усвојила комисија у којој су били, Сања Ћелебичанин, начелник Републичке ветеринарске инспекције, Илија Вуковић, професор Ветеринарског факултета, Љиљана Петровић, професор Технолошког факултета, а са њима у комисији су били и сви већи представници месне индустрије.

Да је такав правилник донет у време Тита, мислим да би их све стрељали, рекао је тада Стојшић. Он је касније у више наврата објаснио да је истим правилником дозвољено у виршле, млевено месо, кобасице стављати машински откошено пилеће и свињско месо и не само машински откошено где се коске делимично одвајају, већ и машински сепарисано, односно, оно где су месо и коске заједно самлевени.

Осим костију, та маса садржи очи, бубреге, тртичне жлезде и црева, где се у великој мери сакупљају остаци хормона и антибиотика, које дају животињама. Ови отпаци одавно су забрањени у Европи за људску исхрану, и годинама су стављани у храну за мачке. Када је студија показала да је оваква храна узроковала повећан број карцинома код кућних љубимаца. У Европи су ови отпаци забрањени чак и као додатак храни за мачке.

Произвођачи меса у Немачкој дужни су да овакве месне отпатке, или униште, или извезу у року од 48 сати. Због чега камиони српских предузетника увек чекају спремни испред ових фабрика у Немачкој? Сваке године у Србију се увезе стотине тона овог канцерогеног месног отпада, који се потом ставља у виршле за децу, кобасице, паштете, а понекада је у проценту већем од 50 одсто то ђубре заједно са сојом у саставу млевеног меса, које купујемо у продавницама.

А1. Шеварлића туже јер зна математику

Када је професор пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић на основу јавних података Министарства пољопривреде израчунао да у Србији има 5.000 хектара засејаних генетски модификованом сојом, запрећено му је кривичном пријавом.

Касније се испоставило да је у питању податак израчунат на основу објављених информација који је свако могао да израчуна, па су надређени из Министарства пољопривреде одустали од тужбе.

– Изјавили су да су Контролисали контролисали 1.300 парцела под сојом и узели 45 сумњивих узорака. Како су објавили, 42 су била под ГМ сојом. Та 42 узорка налазила су се на укупној површини од 23 хектара и кажу то је минорно, то није ништа.

Хтели су да ме туже, јер сам изјавио да у Србији има до 5.000 хектара под ГМ сојом, а до тог податка се долази простом рачуницом. То није само 23 хектара, како су објавили. Данас, верујем, има мање, али не зато што се држава бори за то никада нису показали ни објавили имена починилаца, нису приказали уништавање ових засада у току вегетације, нити су некога казнили санкцијама које су код нас, иначе, за ова дела седам пута мање него у суседној Хрватској. Данас је мање само због тога што нам је пропало сточарство, објаснио је Шеварлић.

Иначе Србија је тренутно највећи европски произвођач немодификоване соје. Десети смо светски извозник кукуруза који није генетски модификован. Овако мала земља извози енормне количине ових сировина, а увозимо месо животиња које су храњење ГМ производима ГМО сојом. Увозимо и такву сојину сачму, а то је почело, када су нам САД „поклониле” 50.000 тона сојине сачме за коју се знало да је од ГМО соје.

Тада смо највише загадили наше сточарство. Све је завршило у нашим оборима и шталама односно на нашим трпезама, кроз разне врсте меса и прерађевина од таквог меса. Српске трпезе пуне су меса од животиња храњених ГМО сојом.

Иако имамо један од најригорознијих закона који забрањује увоз, промет и производњу ГМО у Србији, што може да се искористи као одличан маркетинг за извоз аграрних производа.

У Србији је три четвртине општина и градова усвојило декларацију против ГМО. Анти ГМО активисти планирају и да формирају савез Општина и градова под називом: „За Србију без ГМО” и да институционализују масовну подршку локалних самоуправа против увоза, узгоја и промета ГМО.

Од 1996. године, када је почело са милион хектара под ГМО усевима у Америци, данас у целом свети има 170 милиона хектара под ГМО. Свим државама у којима постоје ГМО усеви постоје и здравствени проблеми оних који су укључени у његову производњу. Најчешће узгајивачи обољевају од рака, а чести су и ментални поремећаји.

Глоса

Тајна из премијерове електронске поште: Андреј Вучић, увозник сепарисаног меса забрањеног у ЕУ!

Вук Станић

©Гето Србија

матеијал: Лист против мафије