уторак , октобар 24 2017

Вучићева „Српска листа“ ради за интересе шиптарских сепаратиста

Криминалне активности неколико режимских трабаната и предводника такозване „Српске листе“, иза којих Александар Вучић стоји свим легалним и илегалним капацитетима, или их подстиче и охрабрује, уносе међу Србе на Косову и Метохији очај, безнађе. Вођа је све подредио једном циљу: признавању постојање лажне албанске државе и њену администрацију у Приштини.

Од смрти Бајрама Реџепија до хапшења Србина у Сувој Реци прошло је недељу дана. Два наизглед неповезана догађаја, преплићу се у огледалу политичког, историјског, митског миљеа (не)прилика између Срба и Албанаца на Косову и Метохији…

Сви српски медији пренели су вест о смрти Бајрама Реџепија више него коректно, рекао би човек умро је ако не пријатељ, оно поштовалац Србије…Недостајало је само да се београдски представници власти упишу у књигу жалости. Ко зна, можда их је спречило једино то што још увек нема „амбасаде Косова“ у Београду а на Косово и Метохију им је, захваљујући њиховој политици, углавном забрањен приступ. Но, то их не спречава да такву политику и даље воде.

Ипак, и ту је показан образ, такав какав је. Прилику је искористила Рада Трајковић која је за про-албански КИМ радио из Чаглавице изјавила да је Реџепи „умео да разговара са политичким представницима Срба“ и да су „Албанци изгубили политичког професионалца и одговорног лекара“.

Реџепи, рођен у Косовској Митровици као грађанин Србије 1999. добровољно је приступио терористима „ОВК“, као лекар. Наравно, и рањене терористе требати лечити али услови за то прописани су регулативама функционисања затворских установа. Све остало је нелегално. То је једино што Трајковићева замера Реџепију…док „жели да верује“ да је организација Погрома 17. марта 2004. године спроведена мимо његовог знања који је тада био тзв. Премијер на Косову и Метохији чијој ће породици изјавити саучешће.

Иначе, непуних годину дана пре тог марта, за време мандата Реџепија, дошло је до маскара српске деце на Бистрици код Гораждевца. Реџепи тада није слао телеграм саучешћа, рекао је да је „помишљао да крене на ту сахрану“, али да није то учинио јер су људи „…који не желе добро Косову могли да реагују неадекватно“, мислећи, очигледно, на евентуалну реакцију рођака убијене српске деце. Принуђен да нешто оштрије осуди тај злочин Реџепи је уз то „написао писмо генералном секретару УН-а Кофију Анану кога је упозорио да српска страна злоупотребљава ‘несрећни догађај’, шири дезинформације и нуди искривљену слику онога што се заиста збива на Косову“(?!). Тада га је Трајковићева оптужила „да са осталим косовским политичарима пружа неку врсту ‘институционалног спонзорства’ терористима“ (Време, бр 659, 21. Август 2003.)

Оба актера за данашње прилике су прошлост, без утицаја на актуелна дешавања (Реџепи, разуме се, и пре своје смрти) али су важни као типични примери међусобног односа српских властодржаца и фигура које управљају општим приликама живота косовских Албанаца. Док ови потоњи на својој страни имају некажњене људе крвавих руку, мозгова оптерећених мржњом према Србима, развијају али и штите своје активности на пољу међународног криминала, дотле Срби имају оне који су се не тако давно налазили на супротној позицији од њих, штитили (у оно време отворено макар и декларативно) српске државне интересе, са пуним правом на то, и борили се силом против албанског тероризма. У међувремену ствари су се чудно измениле те су се српски властодршци уподобили својим пређашњим непријатељима код којих, међутим, није дошло до видљивих промена.

Ретки актери српске политике, на локалном нивоу, који су уместо тих особина истицали правдољубивост и национална осећања морали су да мењају своја становишта или су лагано гурнути у запећак и препуштени очају што су уопште омогућили да заживи власт са којом нико у Србији не зна како да изађе на крај.

А она своје право лице покаже пред сваке изборе, ма било чије, на територији Србије па тако и за ове „локалне“ које су косовски Албанци, у оквиру свог система сепаратиста, заказали а на којима ће учествовати и Вучићева „Српска листа“. Мештани централног Косова су и пре почетка кампање знали ко ће на њима победити. Д. М. из овог краја за Магазин Таблоид каже да ту нема простора за премишљање.

„…У изборној трци су цреп, цигла, зејтин, брашно, запошљење…Увек тако буде. И на крају победи цигла или зејтин, тако ће бити и овај пут. Једино ме чуди како то да радна места још увек учествују на изборима“

Па и поред довољних количина зејтина и цигли којима располаже, „Српска листа“ је под великим стресом сваки пут јер знају како их народ доживљава. У грчевитом напору да изађу на крај са маргиналним политичким покретима из српских редова, чијем су ауторитету допринели својом бахатошћу, одмах су се латили увреда и то каквих!?

Портпарол ове листе, Игор Симић, који је покрет Оливера Ивановића напустио док је био у затвору и онда када му је била потребна највећа подршка, оптужио је све друге да раде на рушењу српског јединства зарад интереса „ментора из Приштине“ и то истог дана када је изјавио да та листа „неће бити кочничар формирања институција„ тзв „републике Косово“ и да ће подржати „ратну коалицију“ на чијем се челу налази вођа албанских терориста с краја деведесетих, Рамуш Харадинај, оптужен да је извршио најгоре злочине над Србима. Дрско и безобразно све ово „чини се у интересу грађана Косова и српског народа“ чију подршку лажирају јер је занемарљива. А о народу се говори јер држава Србија више није део њихове политике већ тзв „република Косово“ на чији се Уставни суд Симић и позива.

Зато се кампања не води само за квази-изборе већ непрестано, чак се пре може рећи да је покренут читав један анти-национални форнт. Путем умрежених медија на српском језику, разних НВО и младих „интелектуалаца“ народ је бомбардован разним изјавама, истраживањима, резултатима, очекивањима…

Антиуставно понашање ове неколицине Срба иза којих Александар Вучић стоји свим легалним и илегалним капацитетима, или их подстиче и охрабрује, уноси међу Србе на Косову и Метохији збрку, очај, безнађе. Ако ту некога питате за мишљење прво ће вас добро одмерити, а неко и буквално упитати, да ли вам његова изјава треба за „српске, албанске (погрешно називане „косовским“) или међународне медије“ како би „адекватно“ одговорио. Не знају више да ли је срамота рећи да не прихватају „нову реалност“ легализације албанских злочина над собом, да ли је безбедно рећи да ћете бојкотовати лажне изборе и да још увек нисте прибавили „косовска“ документа. Народ је принуђен искључиво да брине о егзистенцији, препуштен неприликама које га свакодневно сналазе. Пажња се придаје једино противницима режима чије се активности редовно прате. Све остало „није брига власти“, ни локалне, ни државне. Тако је од оног момента када је кормило, на пиратски начин, преузео Вулин а касније Ђурић додатно „унапредио“.

Приватник из Косовске Митровице, знајући како Магазин Таблоид извештава, отвара се са поверењем али и неком чудном потребом за правдањем.

„Знам шта мислите о Вулину, али… мени је од самог почетка као најбољи пријатељ. И не само мени, свакоме од нас у његовој странци. Кад год га позовемо телефоном он је доступан или, ако је заузет каже „позваћу те касније“ и стварно позове и пажљиво саслуша. Онда стварно помогне или ти каже коме да се јавиш и да се позовеш на њега. Ма, никада не заборавља ако ти нешто обећа и не као други политичари, обећају ти све само да те скину с’ врата. Мени је чак понудио (једно од утицајнијих места у институцијама сепаратиста, резервисана за Србе) али сам му рекао отворено да не смем! И тада нисам смео, било је то 2013. Сада је већ много другачије, можеш да радиш како хоћеш, нико се више не буни. И питао сам Вулина кад објашњавам народу јел’ да кажем да је то за републику Косово? Каже „не, не, то никако, кажи шта год хоћеш само то не изговарај“. Па, кажем му, сви виде шта је ово, њихов парламент, њихова скупштина, влада… Њихов грб, заставе, па свуда се види“. Каже „ако, нека се види, само ти ни случајно то не изговарај“, завршава наш саговорник.

То је начин којим се управља приликама и животима Срба на Косову и Метохији. Они који су у СНС-у и Вучићевој „Српској листи“, врло лако ће доћи до решења сваког свог животног проблема, покренути или унапредити свој посао, пара свакако. Али ако нисте уз њих, па вам се деси да то још отворено признате, онда ћете бити први за принудно пензионисање, отказе који се деле полу-тајно, упозорени да врло лако можете остати чак и без обавезне социјалне помоћи! Ауто вам може преко ноћи изгорети, локал ће бити обијен а у озбиљнијим случајевима неће вас заобићи ни нека од експлозивних направа. И наравно, били на њиховој страни или не „ни под разно не смете поменути да су то институције и избори републике Косово“ јер се тако сврставате у ону другу наведену категорију.

У томе се морате „угледати“ на представнике власти. На пример, Ђурићу не смета да сепаратистичке органе назива „покрајинским институцијама“. А то се одлично види приликом било какве несреће нанете Србима па и у поменутом случају хапшења Богдана Митровића (74) у Сувој Реци који је обилазио своје имање и затим свратио у цркву на Литургију. Ту се још једном показало колики утицај на „покрајинске власти“ имају српски политичари чија је сва добровољна немоћ стала у – саопштење за јавност.

„А од Београда и буљавог Ђурића на страдање и хапшења Срба на Косову као заштита само саопштења ‘крајње време, осуђујемо, поручујемо, под хитно…’ већ годинама. Са друге стране реакција напаћених Срба са Косова је следећа: Видевши да немају никакву заштиту и да је враг однео шалу, човек прода своју имовину па правац пут Крушевца, Крагујевца, Јагодине, Београда и осталих градова какве – такве лепе и слободне Вучићеве Србије. Тамо их пак дочека сиротиња која једва саставља крај са крајем, ал’ не због њих него због Вучића па распали по њима ‘Косовари! Шиптари! Продали сте Косово! Вратите се одакле сте дошли!’. Једно је када вас непријатељи присиле на тежак живот, а друго када се са њима удруже и они који су били ваша једина нада“ каже је Ј.В. на саопштење Канцеларије за КиМ.

У ком ће месту централне Србије живот још једном одиграти ову драму мање је битно од тога да ће се то свакако догодити. Преостале Србе које деценије албанског терора нису могле да протерају, иселиће издајничка политика Александра Вучића и његових људи. Видевши да Влада Србије и на следећим квази-изборима подршку пружа оним члановима „Српске листе“ од којих је живот постао немогућ протеклих неколико година, нашли су се потпуно ојађени!

„Србија подржава Светислава Ивановића и сина Срећка Спасића! Повраћа ми се од муке и беса“ каже младић из Косовског Поморавља за Магазин Таблоид.

О Спасићу и Ивановићу Магазин Таблоид је већ писао. Важе за значајније личности Српске напредне странке на КиМ али и „Српске листе“, истовремено су учесници у власти албанских сепаратиста по препоруци Александра Вучића што им је омогућило невиђену моћ, некажњену бахатост и иживљавање над преосталим Србима које тако постепено исељавају – они би рекли „у интересу српског народа“ радије него „ментора из Приштине“. Ивановић је још и огледало лицемерја српске политике према КиМ јер као представник „Српске листе“ која је пред прошле квази-изборе тврдила да су они једини који могу да спрече оснивање Војске Косова, он је најактивнији у мотивисању младих Срба овог краја да се придруже „косовским безбедносним снагама“ што је адут легитимног оснивања управо Војске Косова.

И после писања о Ивановићевом доприносу овој формацији, за коју процењују да би могла и да активно и оружано учествује у прогону остатка српског народа на КиМ, Вучић то ни једном једином речју није прокоментарисао а Ивановићева кандидатура је непобитни доказ да пружањем подршке таквим људима, и Александар Вучић као председник Србије, подржава оснивање оружаних снага албанских сепаратиста. Ово је терет који Срби неће моћи да понесу на својим измученим и окошталим плећима.

„Народ је бесан, двадесетак породица је најавило да ће се одселити а пре неколико дана први су то већ учинили. Четворочлана породица Бојана Јовановића из села Извор је отишла. На прагу су да са својим продицама оду Стојковић Горан из Лабљана и Синиша Симијоновић из Паралова“ каже наш саговорник.

Симијоновић не би био прва жртва српске власти из Паралова за које је домаћа јавност чула када је бака Перси овдашњи албански Суд одредио казну од 50 евра јер је „реметила јавни ред и мир“ тако што је претрпела батине од Албанца који је са стоком упао на њено имање а она тражила од њега да оде. Из исконског пркоса неправди бака Перса је решила да уместо тога прихвати затворску казну. Сасвим спонтано је описала положај овдашњих Срба када је рекла да та три дана „могу да издржим да не једем и не пијем“ али не у знак протеста већ из страха да је не отрују. Како је на себе привула медијску пажњу тако су из „Српске листе“ схватили да ту прилику бесплатног маркетинга не треба пропустити. Убрзо је баку посетио и заменик „премијера“ чији је Суд и пресудио баки, Бранимир Стојановић, и рекао да ће он платити казну како би је заштитио.

Да ли није размишљао довољно или је за њега то просто природно, а можда само штити сопствени положај, јер како ће штити Србе ако плати ову понижавајућу казну уместо да као „заменик премијера Косова“ утиче на Суд да неправедну одлуку напросто укине?! То је успела локална телевизија „Пулс“ која је једним својим извештајем натерала албанске представнике да признају како је одлука незаконита и да је повуку!

И поред тога наставило се са експлатацијом намучене бака Персе. Јуна ове године, „Српска листа“ је одржала предизборни скуп на који су и бака Персу довели. Након што је драматично описао њено страдање због и од „оних“ (али не Албанаца)…Бранимир Стојановић је додао да је „звао само да је погледате (у очи)“.

Будући да се ови представници владајуће странке у Србији интересује за њено страдање, за њу је то био изузетно свечани тенутак. Достајнствена, у новој хаљини, без мараме на глави коју носи обављајући свакодневне послове, пажљиво уређене косу за ову прилику, стајала је бака Перса спремна да се обрати свом народу… Њена жртва је уродила плодом, новинари ће учинити да цела Србија чује њено сведочење. Тако је барем мислила…

Дикцијом карактеристичном за Вулина, све време поскакујући у месту, Стојановић је додао да је бака Перса хтела да се обрати али он није дозволио јер „не воли када га хвале“… Онда је окупљене питао имају ли право да на квази-иборима изаберу друге „који су спремни да продају све“ или ће храбро попут бака Персе изаћи на изборе (њених мучитеља) и гласати за „Српску листу“…

Стајала је на бини иза њега попут изложене животиње у циркусу. Обманута, изругана и злоупотребљена старица, за њих непојмљиво достојанствена и часна Српкиња, од Вучићевих намесника јавно је понижена више него што су то Албанци икада могли да јој причине.

Несрећа је утоме што бака Перса није ни прва ни последња српска жртва са којом Вучићева Влада овако поступа. Летос је одржан помен масакрираним жетеоцима из Старог Грацког, по први пут парастос су служила двојица локалних пароха а не епископи као свих ових година до сада. У првом реду налазили су се „чиновници републике Косово“, тековине убца жетеоца, а тек иза њих представници Владе Србије. Ђурић је на тај дан „присуствовао помену жетеоцима“ – у Београду! Пажљиво склапаним реченицама медији су редом успели да ту важну чињеницу у потпуности изоставе! Очигледно, ради се постепено на маргинализацији и препуштању српских жртава забораву и истовремено оправдању најтежм злочинима које су Албанци чинили али и које ће чинити над Србима.

На идентичан начин РТС је известио и о поступку који се води против ухапшеног Богдана Митровића кога је пријавио Албанац, комшија који је узурпирао читаво имање породице Митровић за чије коришћење протеклих 18 година не жели да плати, нити да га ослободи већ да га просто задржи као своје! Цитирајући изјаву Митровићевог адвоката, Дејана Васића, РТС је навео да га је пријавио комшија али изостављајући детаљ – какав је то комшија! Тако је РТС отворено, свесно и са јасном намером да застраши све који желе повратак подржао и актуелни прогон Срба са Косова и Метохије.

Ваљда због тога Вулина брине да би сепаратисти са КиМ, својом заслугом са преговора у Бриселу да Београд не омета чланство такозване „републике Косово“ у међународним организацијама, могли да постану члан Интерпола. Тада ће по међународним потерницама и српска полиција морати да хапси прогнане којима су Албанци узурпирали имовину или који неће да им је продају.

Више од тога српску власт може да забрине још нешто…На тим списковима могли би да се нађу и Александар Вучић, Ивица Дачић, Александар Вулин, како ствари стоје можда и Марко Ђурић…Навикли да без поговора испуњавају сваки неосновани и безумни захтев албанских сепаратиста, нема сумње да су се нашли у великом страху суочени са могућношћу да их на столу могу сачекати и овакве потернице.

Иван Максимовић (дописник из Косовске Митровице)

Таблоид

Актуелно

„То је мој задатак и ја ћу га обавити“

Тек што сам у прошлој колумни написао (овде) да, ако је код Вучића остало бар …

Светозар Радишић: Унутрашњи дијалог међу Србима

27. августа 2017. године добио сам на и-меил адресу питања за интервју од новинара „Новости“ Драгана Вујичића. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons