Вучићеве страначке перјанице у Војводини са дебелим полицијским досијеима

Српска напредна странка није лидер у борби против криминала, већ у заштити криминалаца. Њени функционери у Војводини имају подебље полицијске досије, а када загусти од робије их спасе председник Србије амнестирањем. Уместо да их хапси, полиција ове овејане криминалце штити по наређењу одозго.

Нежни вођа воли жестоке момке

Када је у питању најављивање борбе против криминала и корупције, а и окршај са наводним хулиганима, најгласнији је Александар Вучић, први потпредседник српске владе и неприкосновени лидер Српске напредне странке. На терену све, међутим, изгледа потпуно другачије, па народ већ увелико говори како се не води битка против криминала, већ борба за криминалце. У овој борби СНС увелико надмашује своје ривале, па је тако ова странка постала уточиште за највећи олош сакупљен са све четири стране света.

Члан извршног одбора СНС-а, координатор за Јужнобанатски округ и од стране Вучића угуран на место саветника директора „Електровојводине” је Душан Адамовић. Не зна се колико пара месечно Адамовић прима за обављање свих ових функција, али је то и мање битно. Могуће да се и одрекао плата, јер одлично приходује на другој страни. Београдски лист „Курир” је 19. марта 2008. објавио чланак под насловом „Сачекуша” у коме се наводи:

„…На Душана Адамовића (23) пуцано је јуче изјутра у 8.50, док је улазио у џип БМW X5 испред породичне куће у улици Мајке Ангелине број 28 на Звездари. У правцу Адамовића је, како сазнајемо, непознати нападач испалио четири хица и ранио га у ногу. “
Пуцање у ноге у мафијашким круговима носи поруку:

„Знамо где си и не можеш да нам побегнеш”. Београдска полиција је тада објавила како сумња да је пуцњава резултат обрачуна у подземљу, будући да је Адамовић одличан познаник органа реда. Нешто пре овог напада он је био отворио велики аутосервис у близини „Плавог моста” у Београду, омиљеном стецишту проститутки. У делу Звездаре, где је на њега пуцано, изнад почетне трамвајске станице „седмице”, Адамовић важи за дрчног момка кога многи повезују и с пословима посредовања у проституцији, а због проституције су више пута хапшени и његови блиски рођаци.

Иначе, поменути чланак је избрисан из интернет архиве “Курира”, а Адамовић се од своје братије из подземља данас штити тако што вози аутомобил под ротационим светлима и уз полицијску пратњу.

Носилац листе Српске напредне странке на прошлогодишњим изборима у Алибунару и тренутни заменик председника скупштине те општине Предраг Белић звани Баки има сличан развојни пут као његов страначки и мафијашки колега Адамовић.

Из полицијског Оперативног криминалистичког индекса (ОКИ) види се да је Баки рођен 2. октобра 1968. године у Вршцу, а да борави у улици Црвене армије на броју 88. Такође се у евиденцији наводи како постоје два досијеа о њему у полицији: у Панчеву лични досије 013627 од 10. августа 1995. године, а дуги, такође у Панчеву, ФК број 000675 од истог датума.

У рубрици “кривична дела”, за Бакија се у ОКИ-ју наводи: оам пута неодређена врста дела, једно КД дело 52, два пута телесне повреде и два пута остала дела, као и једно одузимање моторног возила. Код прекршаја је Баки чак девет пута евидентиран за дрско, силеџијско понашање и тучу. Осуђиван је шест пута. Последњи пут је затворску казну (у трајању од шест месеци) добио пресудом Окружног суда у Београду од 11. децембра 2000. године број К 391-00.

По подацима из КДЛ евиденције кривичних дела, Предраг Белић звани Баки је у периоду од 1994. до 2001. укупно десет пута имао сукоб са законом. Током акције “Сабља” био је ухапшен под сумњом да продаје дрогу и да се бави изнудама. За већину кривичних дела због којих је процесуиран није осуђен, јер су поступци на суду у Алибунару застарели. До доласка на функцију заменика скупштине општине Алибунар највећи Белићев успех био је што се његово име појавило у “Белој књизи” организованог криминала у Србији.

Недавно постављени начелник Јужнобанатског округа је Зоран Тасић, члан Српске напредне странке. У његовој званичној биографији се наводи да је дипломирао на полицијској академији, али се елегантно прећуткује шта је касније било са њим. Из полиције је отпуштен 2003. године јер је заједно са супругом, која је такође тада била ухапшена, преварио неколико стотина Панчеваца добро познатом методом пирамидалне штедње. Сви оштећени су пријавили да им је брачни пар Тасић узео од 2.500 евра па до десетак хиљада евра. Верује се да је данашњи начелник Јужнобанатског округа на овај начин стекао преко пола милиона евра.

После бављења “банкарством” Тасић одлази у политику, али се и ту искључиво бави преварама. Група пољопривредника из Опова у октобру 2011. године поднела је кривичне пријаве против челника те општине, између осталих и против начелника општине за буџет – Зорана Тасића.

Према наводима пријаве, чланови ове организоване криминалне групе стекли су у еврима вишемилионску противправну имовинску корист, или су омогућили другима да је стекну. Они су више година фаворизовали своје људе, од којих се многи уопште ни не баве пољопривредом, а неки су и непокретни, у давању под закуп општинског земљишта. Закуп државне земље износи 11.000 динара по хектару, а пољопривредници од државе добијају субвенције од 140 евра за исту површину. Фаворизовани закупци, поред тих 140 евра, дају земљиште у подзакуп по цени од 220 евра. Чиста зарада за годину дана је била око 250 евра по хектару.

Само месец дана пошто је поднета поменута кривична пријава, Дарку Мијајловићу, најгласнијем од ратара окупљених у борби против криминалне општинске власти, у подметнутом пожару су уништени трактор и камион, а укупна штета је била преко 130.000 евра.

Дејан Симеуновић звани Симке недавно је постављен за управника “Зелене пијаце” у Панчеву. Из полицијске евиденције о њему сазнајемо да је рођен 11. септембра 1976. године у Панчеву где је и боравио у Кикиндској улици број 18. Такође се сазнаје и то да је три пута прекршајно одговарао због дрског, силеџијског понашања и туче.

Под бројем 1775, подброј 01 из 2008. године у полицијској станици у Панчеву је заведено да је Симке 15. новембра 2008. године у 4 сата ујутру Игору Бирташу рођеном 7. августа 1982. нанео тешке телесне повреде од којих је он касније преминуо.
У полицијском извештају који је сачинио Игор Тодоровић из одељења криминалистичке полиције Панчева, одсек за сузбијање општег криминалитета, наводи се следеће:

“Простор кривичног дела: улица; лице места: тротоар; долазак на место извршења: аутомобилом; прилазак лицу: пресретањем; начин извршења: устрељење лица; средство: пиштољ марке ЦЗ, М70, калибар 7,65, механичким путем избрисани бројеви”.
За ово дело је Виши суд у Панчеву Симеуновића осудио на затворску казну у трајању од само три године и девет месеци. После жалби како тужиоца, тако исто и одбране, Апелациони суд је пресуду укинуо и вратио је на поновно разматрање првостепеном суду. У међувремену је председник Србије Томислав Николић амнестирао Симеуновића, а органи СНС-а га поставили на чело панчевачке пијаце.

У априлу ове године је постало јасно чиме је то Симке задужио напредњаке, па су му они великодушно опростили хладнокрвно убиство. Лист “Панчевац” је најстарији локални недељник на Балкану и доспео је био у власништво Агенције за приватизацију. Привремени заступник капитала је Александар Вучковић, човек који је без блама мењао странке како су се оне смењивале на власти. Њега је са групом завереника, како су их назвали локални медији, контактирао Симеуновић и то само неколико дана пошто се Вучковић учланио у напредњаке.

По постигнутом договору са СНС-ом, коју је заступао Симеуновић, Вучковић је сазвао скупштину акционара “Панчевца” са само једном тачком дневног реда: смена директора и уредника. Циљ је био јасан – потпуна контрола над оним што “Панчевац” објављује. Правовременом интервенцијом из врха Агенције за приватизацију привремено је блокирана ова акција, али остаје питање до када.

Да је о свим овим криминалним делима својих функционера обавештен сам врх Српске напредне странке, сведочи Ђорђе Вишекруна, током прошлогодишњих републичких избора функционер те партије и близак пријатељ Александра Вучића, у изјави коју је дао “Таблоиду”:

“На сва моја питања, упућена Александру Вучићу, а везано за криминалце који финансирају одборе СНС-а увек је одговор био: ништа не брини.

Све је знао, у детаљ сам му представио на око педесетак заједничких састанака стање на терену, а то је потпуна криминализација СНС-а, где су се функције продавале криминалцима као кад купујете робу у супермаркету. И поред свих обећања још је унапредио све актере у министре или посланике, а лично је мени о њима причао све најгоре.
Значи, чланови ми при посети општини кажу најгоре о локалним функционерима (а обишао сам све Општинске одборе у Војводини по налогу Вучића), онда ми Вучић све то потврди када му поднесем извештај и, уместо да их смени, он их награди функцијом.”

 

Арпад Нађ

Таблоид